DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1900 str. 6     <-- 6 -->        PDF

— 78 —


na brku zaokružen, tupkast, zašiljen ili šiljast. Obodom je list
više ili manje uglasto krpast, dvostruko pilast. Mlado je lišde
pusteno 8 obih strana, poslije na naličju bielo pusteno sa jasno
iztaknutim rebarcima, a na licu jasnije ili tamnije zeleno, lašteće.
Priperci su bodkasti, pusteni i odpadaju rano.


U nas cvate mukinja mjeseca svibnja, kada joj je ruho
još uglednije, jer se je zakitila pustenim, bielo-cvatućim i bujnim
gronjama. Lapovi su trouglasti ili trouglasto bodkasti, latice
krugljaste ili ovalne, pestić s poda gusto pusteno-kudrav, Jagode
su krugljasto-jajaste, paučinasto pustene, ali i gole, crvenkasto-
narančaste, kiselasto-sladka, opora okusa, nu mogu
biti i sladke (var. dulcis), pa se jedu. Ove odlike ima u nas
u Gorskom kotaru i drugu da.


Po obliku lista razlikuje dr. Bo r bas ´ više odlika od kojih
nekoje i u nas rastu. U var. obtusifolia je vrh lista zaokružen
(Oštre kod Samobora, Kamenjak u Primorju, Siljevača
i Badanj na Velebitu); var. lanifer a u koje je lišće
vunasto dlakavo (Klek, Vratnik, Visočica); var. intermedi a
nalikuje na P. scandica , nu lišće joj je veće, široko jajasto
ili široko jajasto-krugljasto, već od podine zubčasto. (Na Sadikovcu
kod velebitskih Oštarija).


Mukinja raste lagano, a doraste u 50, 60 godini i može
da živi i 200 godina. Srednja joj je visina 6 — 8 m., ali poraste
na 10, dapače i 12 m. Drvo je fino vlaknasto, žilavo,
težko, tvrdo, težko se kala. i daje veliku vrućinu. Rabe ga
stolari, tokari, kolari ; od bobulja se pravi ocat i peče rakija;
lišćem se hrane koze i ovce.


U sjevernim vapnenim Alpama uzpinje se mukinja 160rt m.


visoko. U vrtovima goje se oblikom i bojom lista razne odlike


od kojih se po krugljastim hstovima odaje var. gr aee´a iz Grčke,


Sirije i Male Azije.


Od mukinje, brekinje (P. torminalis; Elsbeerbaum) i jare


bike ima stabala, koja da su križanci (bastardi), jer odavaju


svojstva jedne ili druge vrste sad više, sad manje.


´ Die Poriiion dor Sorlnis Ari;i u „Botun. C´ciitralljhitt. Bnd. XIII. p. 111. i Bnd. XIV.,
JI. T8." — Oestcrr. liot. Zeitsehr. 1S84., p. 130.