DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1899 str. 61 <-- 61 --> PDF |
— 571 — uzkih sklopljenih dolinah, — a tako isto da i pucanje iz topova, ako ne spriečava daždenje, to da ipak tuču odstranjuje po visinah bar, a po gdjekad i samo daždenje. U drugom dielu svoje razprave razpravlja pisac pitanje: da li šume uplivaju na množinu ter prostornu i povremenu razdiobu atmosfaričkih oborina? Vodene pare atmosfare postaju kako je poznato usljed izparivanja zemaljske površine, ter Čim je izdašnije to izparivanje, tim če više biti vodene pare u atmosfari, a tim obilnije i oborine uzsljediti mogu. Ukupna množina izparina zemaljske površine ovisi o insolaciji (upliva sunčanih traka), porazdiobi vode i kopna, od vertikalnog vrstanja kopna, ter od fvsikalnog svojstva čvrste zemaljske površine, koli i od pokrova tla. Ako si predstavimo zemaljsku kruglju sa malo nagnutom i gladkom površinom, to bi tada bez sumnje množina vodenih izparina bila neznatnija, nego li je u istinu jest, budud bi obo" rine najkraćim putem u more dospjevale, a zato bi se i zemaljska površina neznatnije izparivati mogla. Uzmemo li dulje trajuću insolaciju, razdiobu tla i kopna koli i vertikalno vrstanje nepromjenljivo, to bi na množine izparina u plivalo tada još više fjsikalno svojstvo i pokrov tla. Prije, no li ova dva činbenika proučimo, izpitajmo, da li su u obće od važnosti množine vodenih izparina, koje kopno izparuje, buduč voda — koja se izdašno izparuje — zauzimlje sama ´% zemaljske površine. Iztraživanji je ustanovljeno, da se 60—70"/^ od množine godišnjih oborina usljed izparivanja kopna, opet atmosfari povraćaju, sto naročito ovisi od fjsikalnog svojstva tla, buduć prema okolnostim može tlo sadržavati u svojoj utrobi u dubljini od 6 do 10 metara toliku množinu vode, koliku godišnje oborine tvore«. Od koli velikog je upliVa izparivanje vode iz tla po vodostaj, osobito u pređielih, u kojih malo oborinah pada, obće je poznato. |