DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1899 str. 42 <-- 42 --> PDF |
— 432 — Što se tiče dnevnica pako, to se ova naredba na iste u nikojem slačaju protegnuti ne može, jer dnevnice sa paušalom za uzdržavanje konja ništa zajedno nemaju. Taj paušal odgovara kilometrini, što ju imadu pravo zaračunati oni činovnici, koji tog paušala ne uživaju ili činovnici s paušalom kad putuju izvan njihovog službenog teritorija, — i koja služi za podmirenje lili putnih troškova, — dočim je dnevnica opredieljena za pokriće inih osobnih potreboc´a putujućeg činovnika, kao što su hrana, stan i si. Stoga: ad 1. i 2. bio je opravdan 30% uzteg od paušala za uzdržavanje služb. konja za vrieme, dok ga dotični šumar držao nije, a neosnovano i neumjestno restringiranje dnevnica u istom razmjeru sa paušalom. ad 3. mora paušal uživajući šum. šinovnik imati bezvujetno dozvolu kr. zem. vlade, ako hoće, da se ođrieši obveze držanja službenog konja. ad 4. mora, ako hoće da podpuni paušal uživa, doista i konja držati. Odriešenje od obveze držanja konja mogla bi samo iznimno dozvoliti kr. zem. vlada u slučaju nestašice krme, pomanjkanja prostorija za smještenje konja i sličnih uvaženja vriednih razloga. Šumarsko i gospodarsko knjižtvo. Novo je izašlo: Schlizberger, die Gift- u. Heilpflanzen. Mit 136 fein colorirten Abbildungen. Leipzig. Ciena 4 marke. Wiiniuer, das Qnadratflachenmass. Umrechnungstabellen von Jocb u. Klafter in Hectar, Ar. u Meter. Wels. Ciena 40 pfeniga. Forster, iiber Torfwolle. Leipzig. Ciena 1 mar. 60 pfeniga. Meier, Beitrage zur Dressur u. Fiihrung des Gebrauchshundes. Neudamm. Ciena 1-4 mar. Hess, der Forstschutz 3. Auflage 2. Band. Der Schutz gegen Insecten (Schluss) Forstunkriiuter u. Pilze. Leipzig, G. Teubner. Ciena 6 mar. Bauer, die oesterr. direkten Steuern u. die auf die Verv^altung derselben Bezug habenden Normen fiir jedermann leicht fasslich — in Fragen u. Antvvorten — dargestellt. Izašlo u 3 svezka. Ciena 12 for. Christiaasen, derHolzbaustil. Entwiirfe zu Holzarchitektureu in verschiedenen Stile. Eine Sammlung von Sommersitzen, Villen, Land- u. Touristenhausern, Jagdschlossern, Wirthschafts u. ahnlichen Gebiiuden. Ciena 9 mar. Schneider, die Angelfischerei. Ciena 35 nč. |
| ŠUMARSKI LIST 8/1899 str. 43 <-- 43 --> PDF |
~ 433 — Stadelmann, »Mehr Geld«. Praktische Anleitung zur Hebung u- Forderung landwirthschaftlicher Nebenzweige. VII. die Fischzucht. Ciena 80 uovč. Laris, đas Taselienbucli fiir Sagemiiblenbesitzer u. Holzhandler. Ciena 1´2 mar. GrCSetz vom 13. December 1898. wirksam fiir das Herzogth. Steiermark betreffend die Schouzeit des Wildes u. die Abaađerung eizelner das Jagdwesen regelnder Bestimrnungen. Graz. Ciena 12 nč. Bade, naturwissenschaftliche Sammlungen. Das Sammeln, Pflegen u. Prepariren von Naturkopern. Ciena 2´10 for. Eckert, Karl u. Lorenz, Lehrbuch der Forstwirthscliaft fiir Walđbau u. Forsterschulen. III. Band. Waldbau, Forstschutz, Forstbenutzung, Forstdienste. Cieua čitavoga diela (4 svezka) 8 5 for. HerU), Todverbellen, Todverweisen u. Scliweissliundarbeit des Gebraucbshuudes. Mit; 12 Bildern. Neudamm. Ciena 72 nč. Petermann, Fiibrer durch Dalmatien, Izdalo družtvo za unapredjenje gospodarstvenih oduošaja kraljeviae Dalmacije. Podpuni opis čitave zemlje, gradova, znamenitosti i putnih prilika. Knjiga ima 600 strana, 165 slika, 4 karte i 4 tlovida gradova. Ciena 3 for. ScMffel, Form u. Inhalt der Fichte. Herausgegeben von der k. k. forstlichen Versuchsanstalt in Mariabrunn. Ciena 3 for. Findeisen, Rathschlage iibez den Blitzschutz der Gebaude, besonders der landwirthschaftlichen Gebaude. Ciena 2´4 for. Studnicki, die Wahrheit iiber Sibirien. Studien nach der Natur. Cieua IS for. Gresetze, Verordnungen u, Kundmachungen aus dem Dienstbereiche des k. k. Ackerbauministerium. Das Jahr 1898. Ciena 18 for. Naredba kr. brv-slav.-dalm. zemalj. vlade, odjela za unutarnje poslove u Zagrebu od 24. lipnja 1899. br. 29.816., kojom še izdavaju propisi odnoseći se na zvanično odielo i opremu kr. uadlugara namještenih kod političke uprave. (Ovu ćemo naredbu u cielosti priobćiti u budućem broju našega lista. Ur.). Književna ocjena. Šumski kamatnjak i vri ednost´tla*. Za čovjeka odana stručnoj literaturi neima veće naslade, nego kad naidje izmedju obilnog materiala, kojim nas danomice takr rekiić spekulativno i od zanata knjižare nudjaju, u ovom đielu i na nove misli, A tako mi je i samom godilo, kad sam pročitao brošuru gornjeg naslova na dušak i odpočeo ju s nova i mirno studirati. Jer pako znadem iz izkustva, koli nerado se mladji drugovi hvataju knjiga napunjenih formulami samo zato: što su iz škole prenjeli i u * Der forstliche Zinsfuss u. Bodenwerth. Von Karl Srogl Oberforster iu Keschitz. Wieii, Frick 1899. U svem 59 strana, ciena 85 novć. |
| ŠUMARSKI LIST 8/1899 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— 434 — praktični život možda pogriešni načiu učenja, to se rado laćam pera, da pozornost njihovu svratim na gornje djelce. Ako je u školsko vrieme trebalo da formulu više memoriraš, da se s ujom više s formalne, rek bi s izvanjske strane upoznaš, to je u svagdanjem životu potriebno, da se više oko njezine aplikacije vrtiš, da ju dakle proučavaš upravo prema njezinim pojedinim sastavnim dielovom kad si je tako počeo učiti, razglabati, onda ti ona nije više mrzla, tudja, već ti postaje sve to milijom, intimnijom znanicom, Isto tako je i sa pojedinom naukom. U razgovoru sa mladjim prijateljem izazvati ćeš redovito zabunu, dirneš li se o žicu: »računanje vriednosti šumac. J^a dok ne smiješ da se na toj zabuni paseš, moraš ju kao sasma raravnu razumjeti i izpričati. Ili zar da on, novajlija, bude u aplikaciji te nauke i onda okretan, dok ona sama još uvjek dotjerana nije; barem dotle ne, da bi ju receptivno u praksi rabiti mogao. Pa baš zato valja nam pomno pratiti svako izdanje o toj nauci, svaki članak pisan u stručnih časopisih, želimo li, da ostanemo na visini stručnog znauja. Moramo se je pako čim više držati, jer ona u sebi (a da sve i ne moraš biti odrješitim Presleriaucom) krije upravo tilosofiju našeg budućeg šumskog gospodarenja. Držim bo, da osobita njezina važnost ne leži samo u svrhi, da nakon dovršenog kojeg komisionaluog pregledanja šume, na temelju razvoja formula odsječeš: ova šuma vriedi toliko i toliko, (glede ćesa medjutim ne budeš obično uvjerio niti kupca niti prodavaoca, jer će oni prečesto o faktičnoj vriednosti sami i mimo — te procjene odlučiti) već u okolnosti i što ta nauka pruža najtemeljitiji put kojim se može riešavati pitanje o dospjelosti uporabe i rentabilitetu usjeka stanovite šume. Treba samo da se pitanje o kamatnjaku, toj Ahilovoj peti ote nauke tako dotjera, da će se njegovom uporabom predusresti sofizmom i onoj uatezici, s kojima se na hirljivo povišenje ili sniženje glavnice uplivati može, i tim časom brisat će se iz nauke »o uporabi šuma« onaj zahvalni thema o toli neopredjeljenom izboru obhodnje. A to tako mora i da bude, jer bi inače naopako bilo po »znaustvenost « naše struke, kad se najvažnije i najzamašnije operacije koje zasižu jošte dublje i od samog ureza a meso, u džep, ne bi dale osloniti 0 stroge posliedice račuuićue. Rade zato prijatelji »Reinertragleric (tako nazvani medju Njemci) iz petnih žila, da nauci Preslerovoj, koja svoju teoretičnu existeuciju matetnatičkom bazom podpunoma i sjajno opravdava, prokrče put i u praksu, da ju učine aplikativnom. Tomu nastojanju imamo da zahvalimo danas već donjekle mirniju i triezniju uporabu samog kamatnjaka kod računičnih operacija, pošto nam extensitet šumskog gospodarenja željeni kamatnjak nikako pružati ne može; preko toga nastojanja naučili smo: da nam je t. z. postotak zrelosti (Weiserprozent) pokazuje samo tekuće godišnje ukamaćeuje, da |
| ŠUMARSKI LIST 8/1899 str. 45 <-- 45 --> PDF |
— 435 — ne pokazuje i popriečnu svotu kojom dotična sastojina rentira! Izmedju obojih postoji grdna razlika. Putem tog, rek bi logično-gospođarstvenog mišljenja kojemu se od te nauke učimo, pokušao je nadšumar Srogl u netom izdanoj knjižici, da uporabu visine kamatnjaka učini neodvisnom od voljice računalea, pa se je riešio da kamalnjak izračuna iz formule postavljene za računanje prihodne vriednosti tla (Bodenerwartungswerth). Pošto je lahko samovoljnom uporabom visine šumsko-glavničkog kamatnjaka (kojeg sada u Austriji redovito sa 3 % uporabljuju) računične posljedke tja i smiešnimi prikazati, drži Šrogl da je puuo izpravnije, da se kao mjerilo za vriednost unosnosti (rentabilitete) upotriebi umjesto »šumsko-glavničkog« obični kamatnjak, kada je to obćeniti usus u gospodarstvenom životu. Svakako je ta zasada i narodno-gospodarstveno opravdana, jer nepostoji niti jedan razlog koj bi zato govorio, da se ja na umjetn i nači n smijem varati o visini faktične vriednosti objekta kojeg kupujem. U tu svrhu se je prije rado upotrebljivao (i u naučne knjige se ušuljao) argumenat o »udobnosti* šumskog posjeda, pošto je manjkala svaka druga temeljita obrana za uporabu »šumsko glavuičnog«, kao uvjek manjeg kamatnjaka od običnog novčanog. K njoj se je bio utekao i naš odličnik Pressler. Nu to mu se ne smije zamjeriti, jer se je pri porodu svog miljenčeta morao proti nepozvanim babicam, braniti i rukama i nogama. Kao kupac stanovitog šumskog posjeda hoču a i moram da znam sasma precizno, sa koliko postotaka će rentirati moja u to dobro uložena glavnica. Sasma privatna jest moja stvar, rek bi stvar kaprice, ukusa, osobne dispozicije da se na hip odlučim i neodlučim i ouda, makar po računu rezultira i niže ukamaćenje moje glavnice od običnog kamatnjaka. To je ako Srogla dobro shvaćam ultima ratio njegovog nastojanja i njegove studije. Da se dakle predusretne mogućnosti da računalac kamatnjak izabire ili upotriebijuje, rek bi kao po volji, ter da šnjim od 2´/2% skače i do na S^/g već prema tomu, kako to bolje odgovara visini ili nizini glavnice ili svrhe o kojoj bi se u stanovitom zadatku raditi imalo, izračunav a Srogl taj kamatnjak, ter ga za razliku od novčanog i za razliku od šumsko-glavničnog kamatnjaka, krsti: »proizvodnim kamatnjakom «. Nazvao ga je pako zato tako: jer on odgovara popriečnom ukamaćenju proizvodnih troškova. Da dakle tu našu nepoznanicu, taj naš »p< pronadje, kojeg računalac ne bi u buduće kombinativno mogao »iz tih i tih razloga« upotriebiti, već bi njegovu ovlaštenost strogim načinom dokazao i obraniti imao, utekao se je Srogl interesantnoj argumentaciji, kojom razlaže: kako da se vrijednost stanovite šume izračuna za slučaj, ako se ista nalazi u normalnom, abnormalnom, devastiranom stanju i to: pomoćju kapitalizovaue šumske rente. Za poslieđnji slučaj navodi, da će se svaki put, kad |