DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1899 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 174 — 9. cim bude šteta veća. Olahkotneokolnosti: 1. ako je vlastniku šume nakon učinjene prijave naknadjena sva šteta; 2. kad je krivac bližje nedoraslosti, slabijeg razuma ili zanemarenog odgoja; 3. kad na čin bude naveden nevoljom, osobito u zimsko doba, gdje je nužda za ogrievnim drvom velika; 4. kad si prisvoji samo manju korist; 5. kad prizna čin. Odšteta. Da možemo govoriti o odšteti, valja da spomenemo njezinu podlogu, a to je šteta. Štet a u smislu obćeg gradjanskog zakonika jest svaki kvar, učinjen komu u imovini, pravih ili osobi njegovoj (§. 1293. o. z.). Imovini učinjen kvar sastoji se ili u umanjenju imovine, koja u istinu postoji, u kojem se slučaju zove positivna (faktična štet a (damnum emergens), ili u obezpješenju očekivanog dobitka, koju nazivljemo negativn a štet u (izmakla dobit lucrum cessans). Da možemo potonju uvažiti, valja ne samo da predleži mogućnost, nego da postoje svi preduvjeti, po kojima se može prema redovitom tečaju stvari očekivati odnosna dobit. Tko drugomu čini štetu, dužan je prema propisom trinaestog poglavja obč. gradj. zakonika, da dade odštetu. Naknada štete na imetku iztaknuta je u §. 1324. o. g. z.: ako je komu učinjena šteta po zloj nakani ili velikom nepomnjom, imade oštećenik pravo, da traži podpuno zadovoljenje, naime naknadu faktično pretrpljene štete i izmaklu dobit, dočim u ostalim slučajevima samo naknadu štete u užem smislu faktične štete (§. 1441. i 1342. o. g. z.). Dogodi li se šteta slučajno , tada ista pada na onog, u čijem se je imetku dogodila. Ali ako je njetko prouzroči slučaj svojom krivnjom; ako je prekršio zakon odnosno naredbu, koji izdaje propise, da se preteče šteta ili ako se je bez nužde mješao u tudje poslove, taj odgovara za svukoliku štetu, koja se inače ne bi bila dogodila. |