DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1899 str. 8 <-- 8 --> PDF |
— 110 — Krasno ružieasto-crveni cvietci pribrani su na vrhu grančica u rahli klasu naličan grozd. Zaperci su bodkasti, dulji od cvjetne peteljke, a kadkad i od cvieta. U cvietu je pet uzkih bodkastih zelenih lapova i toliko neznatno duljili naopako jajolikih latica. Prašnika, koji su spoda srasli, ima deset sa jasno crvenim prašnicima, pestid čunjolik jedan, sa tri sjedeće njuške. U Alpama se uzpinje metlik a do 1300 m. visoko. Tamariška. Ova vrsta grma ili drveta raste u svim zemljama Sredozemnoga mora. Niemci ju zovu «Fr,inzosische Tamariske», dočim joj je naučno ime «Tamarix gallica». Hrvatski mogli bismo ju zvati i «Francezka metljika», kad je gornje ime prikrojeno od latinskoga. Od obične se metljike razlikuje sitnijim, šiljastijim, nešto bridastim listićima, koji su inače takodjer sivo-zeleni. Kora je u mladica «tamnija», pupovi na golim mladicama manji, šiljasti, nešto opruženo stisnuti. Cvietni «grozdovi» stoje postrance grana, cviede im jasno-ružičasto. Dugoljasto-jajolike latice su do tri puta dulje od časke, okružujući «pet» prostih ili malone prostih prašnika, koji su iztaknuti. Dugoljasta plodnica nosi njušku na «kratkom» vratu. Čuperak (Haarschopf) je u metljike - pljevnati, dočim su n tamariške; oštrljati. Tamariška raste uz obalu morsku i rieke i bude do 4 m. visoko stablo. U Dalmaciji je ima oko Opuzena i uz rieku Neretvu, a raste tamo kao i po otocima i afrička tamarišk a (Tamarix africana) kadkada i u samim morskim plitčinama, kako smo to vidjeli na otoku Krku. Šimšir (Buxus sempervireiis). Ovaj vazda zeleni grm ili stabalce raste u zemljama Sredozemnoga mora, a samoniklo je i sjeverno od Alpa, tako u Švicarskoj, u Badenskoj, Alzaciji, Lotaringiji; ima šimšira u Belgiji, Englezkoj, sjevernoj Italiju, u Tstriji, a gojen uspieva |