DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1899 str. 4 <-- 4 --> PDF |
-f 106 ^ Cvietom se biela lipa razlikuje od svojih u nas samoniklih drugarica. Ona ima preko 50 prašnika sa žutim prašnicima, koji su kradi od bliedo-žutih latica, nad koje se uzdiže istobojni pavjenčid (Nebenkrone). Lapovi su s poda i na rubu na gusto obrasli zviezdolikim dlačicama. Plod-orašac je tvrd, krugljast, nešto bradavičast, više ili manje rebrast (gerippt) i žudkasto-sivom pusti (Sternfilz) obrasao. Od biele lipe ima takodjer više odlika, od kojih se neke goje u vrtovima. U Srbiji raste biela lipa obilato po nižim brdima, najvedma na prisojnim kamenim mjestima u družtvu sa crnim javorom, sitnom granicom (Quercu8 pubescens) i mačjim grabom (Ostrja carpinifolia; crni grab), u Hercegovini je ima oko Trebinja, u Crnoj gori oko Cerova, u Bugarskoj dosta je obično stablo, a ne manjka u Macedoniji, Thraciji, Tesaliji, Koprivi« (Celtis australis). Ovo veoma značajno stablo hrvatskoga Primorja spada u familiju briestova (Ulmaceae), koju Engle r i Prant l diele u Ulmoideae i Celtidoideae. Rod Celtis ima do 60 vrsta u umjerenom pojasu i u tropima, naročito na sjevernoj polutki. U Evropi rastu samo tri vrste: Celtis australis, C. Tournefortii i C. glabrata . Prva vrsta raste u Francezkoj, Švicarskoj, Tirolu, Štajerskoj, Kranjskoj, u Goričkoj, Istriji, Dalmaciji, Bosni, Hercegovini, Crnoj gori, Srbiji, Bugarskoj, u Ugarskoj, Erdelju, Vlaškoj, srednjoj Rusiji, u Španiji, na Balearima, u Italiji, na Korsiki, Siciliji, Tesaliji, Thraciji, Macedoniji, u Grčkoj, na Kreti. Koprivid obični raste i u sjevernoj Africi, Kavkaziji, Turkestanu, Afganistanu i na Himalaji. Druga vrsta širi se srednjom Rusijom, Taurusom, Grčkom i Kavkazijom, dočim je treća značajna za Taurus, Kavkaziju i Malu Aziju*. * Dr. M. Gtirke: Pkntae Europeae. Fosc. I., p. 74. Leipzig, 1897. U Hercegovini kod Srebinja koprivić je po Vanđasu običan. |