DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1899 str. 21 <-- 21 --> PDF |
— 75 — ergibt sich, đass die genannte Art den ostasiatischen Arten P. A j a n e n s i s und P. Glehnii und weiterhin der nordwestamerikanichen P. Sitkaensi s am nachsten steht, da SS sie aber trotz dem auch deutliche verwandsch.aftliche Beziehungen zur europaischen P. escels a zeigt, die einen genetiBchen Zusammenhang bei der wahrscheinlich machen». Iz iztaknutog Wettsteinovog razlaganja pada u oči dvoje; prvo lokalizovane stoj bine u dvim područjima na jugo-iztoku Evrope, koje su udaljene samo nekoliko ura i drugo, bliza srodnost sa iztočno-azijskima i zapadno amerikanskim vrstima. Kako da si protumačimo male te stojbine? Wettstein si to tumači na dvojaki način, da se je «omorika» u današnjoj svojoj stojbini razvila iz srodne vrste, recimo smreke, koja se dalje nije širila ili da bijaše nekoč znatno dalje razširena i da dan danas izumire. Već je P a n č i ć iztaknuo, da je ime o m o r a ili o m or i k a poznato u svoj Srbiji, Bosni i Crnoj gori, pa je zato vjerojatno, da bijaše u ovim zemljama i razširena. P i n u s nigra, Abiesalba, Corjlus Colurna, koje rastu zadružno sa omorikom, bivaju u Srbiji usljed iracionalnoga šumarenja sve to redje. Drugi razlog, kojim W e 11 s t e i n podkrepljuje drugi svoj način jest daljina u dvim područjima. Nemoguće je, da je sjeme preneseno iz jedne zemlje u drugu, jer je sjeme preveliko, pretežko i preslabo priraslo k perutki. Nadalje ne odaje «omorika» bilina žilava (lebenskraftig) života. Ona je vezana na obronke, gdje joj borba u utakmici sa drugim drvećem nije težka, dočim raste u visokim šumama pojedince. Tu Wettstei n mladih pojedinaca nije našao, dočim je pomladak smreka i jela brojan. Pa i po brdovitim obroncima, gdje omorika bolje uspieva, brojno su mlade biline riedke. Iz ovoga, što iztakosrao sliedi, da bijaše nekoć omorika razprostranjenija i da današnjim svojim ostancima izumire. |