DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1899 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— 25 — izvaditi novčano vriednu gradju. Tu bi onda bilo neprestane pravde i tužakanja. I iz šumsko-redarstvenih razloga moramo biti proti takovoj diobi stabala. Ovlaštenici, koji bi dobili zdrava jelova stabla, izradili bi iz njih što više trgovačke gradje. Tu gradju bi prodali, te bi tim ostali i bez gradje i bez ogrievnih drva, a jer navlastito bez potonjih ne mogu biti, to bi navaljivali na šume, te bi se dogadjale silne šumske štete. Stoga de biti najuputnije, da se ostane pri starom u §. 19. navedenom načinu. Ustanova u §. 24. metnuta je stoga, jer se po §. 19. ne bude gradja davala kao služnost, koja mu redovito i neogra ničeno pripada. Pojedincu dati će se gradja samo onda, kada mu bude potrebna i to za njeki stanoviti gradjevni objekt. Nije stoga umjestno, da ju smije prodati, jer bi time bili ostali ovlaštenici oštećeni, te bi onda i oni mogli punim pravom tra žiti, da se i njim dade gradja za prodaju. §. 26. imade njekih zemljištnih zajednica, koje imadu velike površine bujadnica (steljnika), te se svake godine ope tuju pravde radi uživanja tih bujadnica. Tu treba, po dosada stečenom izkustvii, urediti uživanje tih bujadnica. Pri tomu se svakako ima paziti, da pojedinac ne uživa stanovitu cesticu kroz više godina bezplatno, jer bi ju onda možda i svojatao kao svoje vlastničtvo. Treba s toga dati pojedincu bujadnicu svake godine na drugom mjestu, ili odrediti njeku svotu kao zaktipninu, koju će dotičnik plaćati, ili napokon mogu se te bujadnice, u koliko nisu na absolutno šumskom tlu, individualno mzdieliti. §. 34. Da se ogrievna drva izrade po najmljenih težacih, potrebno je to radi reda i kontrole u šumi, a i s razloga, što se izradjena drva lahko pravedno podiele, što kod stojećih stabala nikako nije moguće na pr. kada stablo ima veći kubični - sadržaj, nego li dotičnom ovlašteniku pripada, tu onda nije moguće oduzeti mu 1 m^, pak ga primetnuti k drugomu stablu. |