DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 8-9/1898 str. 46     <-- 46 -->        PDF

- 340 —
U vertikalnom pravcu uzpinje se crni bor 150—1100 m.
visoko, nu na Suježniku kod Beča zalazi i u područje kleko


vine (1400 m.). Raste i u ravnicama, una obali morskoj.
Mimika.
Norvežkoj dapače i
Pinu s leucoderni s Antoine. Eine Fohre aus Pal


matien u «Oesterr. botan. Zeitsciirift» (1864.) p. 366.
Muniku zovu Kiemci Weissrindige Kiefer, Panzer-
F 0 li r e, S li 1 a n g e n h a u t k i e f e r.


Područje ovoga bora nije veliko, a raste pojedince ili
utrešen u drugu šumu ili se mješa crnim borom, bukvom i
jelom, ali stvara i čistu šumu. U Dalmaciji raste na Orjeiui,
u Hercegovini na Preuj-planini, stvarajući divotne šume još u
visini od 1650 m., a u manjim hrpama ili pojedince ima
munike još u visini od 1760 m. U Bosni je im.a ]ia planini
Plaši, Prislabu, Preslici, Porimu i Cvrstnici; u Srbiji raste po
Murtenici u Užičkoj, te cvieta u maju. Raste i u Albaniji.
Krošnja je u munike tupo-čunjasta, kora bielo-siva, iglice krute,
jasno zelene, na brku kadkad žućkaste; kraće su od crnoga
bpra (6—8 cm.), obično su sabljasto svite, a živu 4—6 godina.
Pupovi su manji od onih u crnoga bora, crvenkasto-zagasiti,
na vršku su bieli. Mužki su cvietovi obično kraći, prašnici na
rubu oštrije načešljani. Ženski cvietovi sjede pojedince ili 2—4
na vršku grančica. Cešerike su veće nego u crnoga bora, u
prvoj zimi Ijubičasto-zagasite; poslije se bojadišu maslinkastozeleno,
uzpravne su, ali odstojeee. Sliedeće jeseni dozriju, pa
ako i nalikuju češerikama crnoga bora, odavaju se ipak zagasitom
bojom (lederbraun). Drvo nalikuje onomu limbe (Arve; Zirbe),
a glavna je cieua i muuiki, da je iz vrstna za ošumljivanje
goleti, naročito pak onih u Bosni i Hercegovini.


Bieli Ibor ili sosna´. Pinus lialepensis Mili. (1768.).
U mediterandskoj flori stvara bieli bor velike šume, u
Dalmaciji od Makarske do Kotora, pa po otocima Krapnju,


^ Zovu tako ovu vrstu bora u Dalmaciji, koje nam je ime za Hvar pribilježio
i prof. dr. Jiruš g. 1877., kad je boravio na tom otoku, doćim 8rbi po Paučiću
zovu obični bor, bieli bor ili belobor.