DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1898 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Dalje Daruvara bora u Slavoniji nema, kao što manjka Baeki i Banatu. U Dalmaciji ima bora na Velebitu i na otoku Krapnju kod Šibenika (Flora Croatica, p. 1044), ima ga po Njman u u Hercegovini, a u Crnoj gori na Komn i Malom Durmitoru (po Pantočeku). U Bosni raste bor i oko Travnika, nu kako iztiče grof B r a n d i s samo pojedince na planini Borje, sjevero- iztocno od Vlašića, i na Mačku. U Srbiji raste po Zlatiboru u Užičkoj, n Bugarskoj na Rilu i Vitošu. Od bora ima više forma i odlika, na koje upozorujemo toga radi, jer de se jamačno jedna ili druga naći i u nas. Obzirom na uzrast i razgranjcnost zanimiva je forma fastigiat a sa piramidalnom krošnjom, kojoj nalikuje f. c 0 m p r e s s a, ali su joj iglice samo 1—2 cm. duge. Forma p e n d u 1 a ima visave grane, f. virgat a (Schlangenkiefer) svrži uzpravno odstojeće, izduljene, prama kraju razgranjene. Odlikuje se i korom, a naročito f. annulat a (Schuppen- Kiefer), u koje je deblo ´´it svoga objama prstenasto (geringelt), jer se krastačiiia (Borke) malone pravilno lupi. Ako su iglice do 25 mm. duge, tad je to f. parvifolia a mogu biti samo 10—15 mm. duge, koju formu zovu botaničari m i c r 0 p li y 11 a. Ako su iglice djelomice biele, tad je to f. V a r i e g a t a, koju goje i po vrtovima. I prašnice mienjaju svoju bojii, pa ako su ružičaste ili karminasto-zagasite, tad je to f. e r y t hranthera, a mienja se i oblik češerika, pa su odtuda nastale forme plana, gibba i r e f 1 e X a, već prema tomu jesu li ljuske sploštena, piramidalna ili rožasta nastavka. Ovu formu spominje B1 a u za Sarajevo. Hampeli Wilhelm ovim formama ne naklanjaju pozornosti, jer je poznati poznavač Conifera C a s p a r y na borovima u iztočnoj Pruskoj na istome stablu našao dvie forme od češerika (plana i r e f 1 e x a), pa ima i prelaznih forma. Ettinge r navodi za našu domovinu dvie «suvrsti» : rani ili mekani bor, koji da je u nas običan, raste brže. |