DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 1 <-- 1 --> PDF |
Br. 7. u ZAGREBU, 1. srpnja 1898. God.XXII. Uvrstbina oglasa: za 1 stranicu 8 for.; za Va stranice 4 for.; za Vs stranice 2 for. 70 novo.; za V4 stranice 2 for. — Za višekratno uvrštenje primjerena popustbina. Prociene hrastovine za prodaju, u šumskih krugovih nastalo je komešaDJe radi toga, što se ne izkazuje pravi razmjer izmedju tehničke gi´adje naproti gorivnom drvu. OYU nepravilnost krsti g. urednik Kozarac u «Šumar. listu» br. 2. o. g. animalijom i označuje iznos gradje od l67o pBgutanim; g. taksator Barišic u «Sumar. Iistu» br. 4. dokazuje pako, da se kod hrastova sa 84 cm. prsnog promjera i 28 metara visine u šumah Petrovaradinske imovne občine polag sadašnjih prociena za tehničku gradju ne uzimlje više več 5—11 m., a kod prociene za šume državne, investicionalne i bi´odske imovne občine oko 10—11 m. i s toga stvara zaključak, da se ne uračunava duljina od kojih 17—18 m. uzprkos toga, što je i ova za tehničku gradju sposobna i što ju kupac doista za to, a ne za gorivo upotrebi — dakle je i to progutano. Barišic je to u svojoj razpravi napisao, da dokaže, da se tehnička gradja daleko manja izkazuje, nego u ozbiljnosti jest, t. j . da imovne občine, država i investicionalna zaklada netočno kockovinu tehničke gradje procienjuju, a učinio je to i za to, da dokaže, zašto petrovaradinska imovna obcina svoje šume prodati ne može, akoprem je u cieni po 1 m´ gradje 15^/o popustila. Naslovljeni predmet vrlo je važan po šumare i po daljnje krugove u zemlji, za tn jr- dobro, da je predmet javno pokrenut |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 2 <-- 2 --> PDF |
— 250 — po g. Kozarcu i g. Barisiču, a sada neka je još i meni dozvoljeno koju 0 tom nadovezati. Moja iztraživanja mjerodavna za svakovrstno hrastovo stabalje dokazuju, da se kod hrastova zdravih (dakle bez bolesti na truleži, šupljine i sličnog) razporedjuje u ^/„ nižje označeni sortiment ovako: Obća skrižaljka 0 sortimentih u % za hrastike na svih bonitetah i za sve vrsti uzgoja u sastojinah iznad 50 cm. pr. promjera. Drvna gro- Drvna gromada mada tehn. krošnje deblovine Opazka. o a O o "TS co o ba u % I. 77 ao 7-0 8-0 50 100-0 II. 76 34 7-3 8-3 5-0 100 0 1´ III. 75 38 7-5 8-4 5-3 100-0 IV. 74 4-2 7-7 86 5-5 lOO-O I. 70 5 0 6-0 100 9-0 100-0 II 69 53 6-2 10-1 94 1000 III. 68 5-7 6-4 10-3 96 100-0 IV. 67 6-1 6-7 10-5 97 100 0 I. 63 70 5´0 140 11-0 100-0 II. 62 7-4 5-3 14-3 U-0 100-0 III. 61 7-6 5-4 14-5 11*5 lOO´O 100-0 IV. 60 7-9 5*7 14-8 11-6 1000 100-0 I. 56 90 40 18-0 13-0 II. - 55 9-5 4-1 18-2 13 2 100-0 III. 54 10-0 4*3 18-4 13-3 100 0 IV. 53 10-4 4´ 18 5 13-5 100-0 I 49 110 5-0 200 15-0 1000 II. 48 11-7 5´1 200 15 2 III. 47 11-9 5 3 20 4 15-4 iuo-0 IV. 46 1-2-4 5-7 20-5 15-5 100-0 Pod 1, dobrotu tla računaju se poplavne najkriepcije ravnice; pod 2. nepoplavne ravnice; pod 3. valoviti i manji brežuljci; pod 4. brežuljci; pod 5. brdske najveće strmine. |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 3 <-- 3 --> PDF |
— 251 — Pod krošnjom I. razreda razumije se stabalje, koje je u podpuno sklopljenoj sastojini izraslo, gdje krošnje V4—^/o totalne visine stabla imadu; pod IV. pako onakova, koja su u sasvim riedkih obcinskih šumah, a II. i III. razred krošnje leži izmedju I. i II. Sada, kada to znamo i znamo, da se šume petrovaradiuske i brodske, bile one državne, obcinske ili investicionalne zaklade, uvrstiti imadu u 1. ili 2. dobrotu tla, a da su one kod imovn. obcinali II.—IV. krošnje, a državne i investicionalne zaklade II.—-III. krošnje i da se računati ima odpadak na trulež, šupljine i t. d. od 5—10**/o, moramo ne samo potvrditi sumnje Kozarca i Barišica, da se tehnička grad ja za 15—SO^OJ nego i mnogo više kod procienah ne uvažuje, a to je svakako pogrieška, počinio ju procienitelj hotično ili nehotično. Izpravljam pako Barišicevu tvrdnju, da je totalna visina za ove šume 28 m., jer je to visina za gorje sastojine obcinske, dok je ona kod državnih i investicionalnih šumah i boljih imovnih 30—34 m. Cim pak stoji, da se tehnička gradja kod šumarskih procienah za 20—40% podcienjuje, morala bi se ciena gradjevnu drvu za circa V^* -sniziti, jer je onda i dobrota drva u svoti za toliko manje vriedna. Nu pošto se to ne čini, postaju cieniei iluzorni, što je opet još grdnlja pogrieška. Možemo s toga uztvrditi, da šumarske prociene istinite nisu, niti glede razvrstbe tehničke deblovine, niti u svojoj kockovini kao i to, da šumari ne imaju cienika, koj istini odgovara Jedan šumar cieni tehničku duljinu do unutar ove spo6^ obnosti, drugi inače, pak tako ne možemo nikada reci, da je prociena tehničke gromade stalna a niti istinita. Tehničke duljine natežu se i protežu i za više metara duljine, a za 18 m. po Barišiču i više spram vršiki i ne ima niti računa — to je dakle rloista progutano. * Točnije l>J }>ilo: /,:i sUiioviti postotak prema faktičnim prilikama. Ur. * |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 4 <-- 4 --> PDF |
— 252 — Cienici pako podržavaju se iz rezultata po polučenoj cieni koje trgovci ponude, što je opet nepravilno, jer bi se isti Rastaviti morali iz vriednosti proizvedene robe. U takovom pako metežu ne znadu danas ni taksatori sami, što je zbiljna vriednost koje procienjene šume, a te pogrieške, ako se licitacijom uz ozbiljne trgovce i izravnaju, ipak moraju zadati šumovlastniku veliki strah, da prodajom ne budu prikraćeni. Ja ću sada dokazati, da je to na primjer kod petrovaradinske imovne obdine sasvim lahko moguće, a kako je to ovdje slučaj, biti ce isti slučaj kod svili šum. uprav ah, riedkom iznimkom. Petrovaradinska imovna obćina ima cienik, kojeg je prije g. 1872. od države kopirala, pak je istog od te dobe izprav- Ijala u toliko, u koliko su joj resultati prodaja nalagali, i jer je to ovdje provadjao isti procienitelj, pa dopustimo, da je s toga po istom kalupu ustanovio % gradje od g. 1872.—1878. za jednolično stabalje i nepromenljivo. Ako je to i slučaj bio, što ipak ne stoji, buduč je svake godine tehničku sposobnost, dok za to stalnog propisa ne ima, i drugim okom promatrao, tada je eiena gradje morala onako skakati od godine do godine opet predpostavom, da je reelno prodano, kako je ciena dugi od g. 1872.—1890. rasla. Zna se pako, da je taj skok poprieko do g. 1890. iznašao kod iste kvalitete drva oko 0"5^/o, s toga je i cienik kroz tok od 18 godina skočiti morao za 18 X 0*5 = 9*^/o) i petrovaradinske prociene nisu u to doba naišle kod prodajah na one zaprieke, koje sada g. Barišic u «Šumar, listu^> spominje, a te zaprieke ne bi niti danas postojale, da imademo posla, kao do g. 1890., samo sa kupei za ciepanu robu. Kod predpostave istog % tehničke gradje i kod predpostave iste kvalifikacije poremetilo je cienik proizvadjanje duge u Bosni, a posije g. 1890. osobito i rezanje gradja i konkurencija Amerike za ciepanu robu. |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— 253 — Danas mora šumar obzirom na promjene u konsumu ovako računati. Francuzka duga i bačvarska gradja nije više odlučan takmac i ne odlučuje ciene (Spanjolsko-američki rat učinit ce iznimku). Promet spao je na 50*^/^, i padati će još i dalje, a rasti 6e u Americi, a 2—6 godina uplivati če na to i hrastik, koji je u Španjolskoj za 18,0 iO.000 franaka kupljen. Mi zato možemo uztvrditi, da se od g. 1890. kupci: 1. najviše jagme za one hrastove sastojine, koje su blizu pilana i najljepše tehničke deblovine, iz kojih se mogu proizvadjati ne samo trupci za susjednu pilanu, nego i trupci za inozemne odaljene pilane, dakle sa što manjim odpadkom, jer tim dalje odpremne troškove podnose. Jer pako znademo, da je ciena rezanoj hrastovoj robi od g- 1890. do danas skakala 20—25*^/0, onda se ne smijemo čuditi^ da se i sada razprodaje u takvih šumah i znatno bolje, nego li prije g. 1890. U trgovačkih krugovih poznat je taj skok, ali su šumari nedovoljno u to upudeni, kao i to, da prodja rezane robe raste i da će još rasti i da je obče trgovačko mnienje, da su tržištne ciene i za to postigle več sada kulminaciju, sto potvrdjujem i ja dometkom, da napred ipak za to ne de, jer će medjuto Amerikanci našoj rezanoj robi u put doči. Šume dakle, koje su se od g. 1890.—1898. najbolje prodavale i prodati mogle, jesu one oko velikih pilanah kod Vrbanje, Slatine, Gjurgjenovca. Normanaca, Siska, Belišca i t. d. Nu dvojbeno je pitanje, da se je šumoposjednik uz poskok ciene za gore označenih 20—25^io koristio, što bi kod temeljite prociene biti moralo. Eno u «Šumar, listu» br. 2. g. Kozarac dokazuje, da je erar i investicionalna zaklada samo oko 10—lff\o viška postigla, a to bi značilo, da je trgovac umjesto šumovlnstnika ostatak viška povukno. |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 6 <-- 6 --> PDF |
Da je ta tvrdnja izpravna, podkriepljuje iiiK-nito, sto mi je poznato, da se njeke firme kod razprodaje drva po 1 m^ koriste do 6 for. i zna se, da mogu kod lO^jo gradjanskog dobitka trgovati, ako ved do 3 for, čisto zasluže. 2. Živahna je potražba bila i za one sume, koje su od pilana dalje, ved pod prvom točkom označene — dakle iznad 10—20 kilometara, ako su dobrote za eksport i ako je dovoz k željeznici jeftin, da ne stoji naime po 1 m-* trupca iznad 5 forinta. Kod šuma pod 1. točkom konkurirao je vlastnik pilane i eksporter trupaca i mogao je nadbiti ciene drva od g. 1890. do 25*^lo, a u šuraali pod 2. točkom konkurirali su samo eksporteri. Tu su se postizavale ciene od g. 1870., a u boljih prilikah mogao se i višak do lO*^!« postidi. Producenti francuzke i bačvarske gradje sudjelovali su kod licitacijah samo pro forma kod prodaje šume pod 1. i 2. točkom, ne samo s toga, što je konsum te vrsti gradje usljed amerikanskog uvoza postojao za 60^1^ manji, nego i s toga, što su se tomu pridružili i ini kalamiteti, na primj. filoksera i ini. o. One šume, koje su od željeznicah iznad 15 kilometara odaljene, mogle su se posije g. 1890. prodati samo na producente ciepane robe, ali i to u onom slučaju, ako su bile osobite ciepkoce, dakle I. ili II, razreda krošnje, nu zato, jer je konsum te robe na 50^io manji postao i zato, jer je nastao strah od amerikanskog uvoza. Išijase i medju ovima mrtvilo. Kupovali su samo najnuždnije i uz sigurnu dobit. Pošto je takvih objektah dolazilo na prodaju dovoljno, naravno je, da se šumarske prociene, temeljene na cienicih od g. 1870., bez zapriekah postizavale nisu — ali ipak bijahu i te prodaje podnošljive. 4. Sume pako, odaljene iznad 10 kilom, od željeznice, ako su slabije kvahtete t. j . granate, kao stabalje III. i IV. krošnje, kojih obilno imade kod urbarskih, plemićkih i krajiških imovnih obdina, bijahu trgovačko ruglo. Razlog tomu je jednostavan taj, što za takove šume ne vidjesmo u konkurenciji niti vlastnika pilana, niti eksportera |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 7 <-- 7 --> PDF |
25;") — trupaca, a kako je pi´oducent za ciepanu robu kod licitacijah za hrašće pod toč. 3. indifirentaa bio, morao je ovdje postati i pasivan, i zbilja šume ove vrsti niti su od god. 1890. do danas imale ozbiljnog kupca, niti de napred bolje biti. To stoji kao i sveto pismo, i sada je nama razumljiva jadikovka u < << Šumarskom listu» g. Barišic%, zašto petrovaradinska imovna obc^ina svojih šuma ovih svojstava, uzprkos vrlo nizkog 1o tehničke gradje i uslied popusta od 15*\ u cieni prodala nije i neće. (Rat ce to privremeno promjeniti). Gosp, Barišic izračunao je, da se unovčuje hrastova gradja kod Petrovaradinacah uz 15*´;o popusta po 1 m^ sa 8-73 for. i da to ipak prodati moguće nije, a u Neprecavi, kao i sličnoj po dobroti susjednoj državnoj, investicionalnoj i brodskoj šumi da je ipak mukom postignuto 9*43 for., dok se prodaje u državnoj sumi sa 14-6 for., u investicionalnoj sa 16´6 for,, te brodskoj se 14*5 for. po 1 m^. Iz ovoga pako izvodi g. Barišic, da bi morao još ili umanjiti cienu do 50 ili 60\, da na taj način stupiti mogu Petrovaradinske šume u konkurenciju sa državnima, investicionalnima i brodskima, ili pako, da bi morao radi različne dobrote same deblovine još manje \ tehničke gradje označiti. On dakle u tiesnacu, da se uz procienu, temeljenu po rezultatih do god. 1890., ništa povoljno prodati ne može i u neprilici, što mu se prociene po trgovcih usprkos, da toliko nizku gradju označuje i još 15^|o popušta, boji se ipak, da bi i do popusta od 50—60\ doči moglo — a i bi, da se ovim načinom prodaje, kako je do sada slučaj bio. Time bi pako petrovaradinska imovna občina silne novce izgubila, a evo i razloga. Plemenita občina Turopolje bila je u istom položaju, kao petrovaradinska občina i njezine prociene izvrgavali su trgovci ruglu, kao i tamo. Moja prociena ali ne ima taksatornih manah, več izkazuje za svaku vrst debljinah onaj \ gradje I. II. III. dapače i IV. dobrote, čak do 25 cm. promjera u vršiki, koji se u zbiljnosti po trgovcu izradi, i moje tehničke duljine ne izkazuju po 18 m. |
| ŠUMARSKI LIST 7/1898 str. 8 <-- 8 --> PDF |
25G duljine progutano, a za te tehničke kockovine jamčim matematičnom točuošŽu i ako prem sam analizom pronašao eienu vrlo nizku, uzev za podlogu popriecnost da 1000 monte duge loco Vel. Gorica vriedi 200 for., to proizlazi za 1 m^ drva sa korom, da vriedi: kod stabalja prs. promj. 40 50 cm. = 3-1 for. vriednosti » » » » 50-60 3-7 . 60—70 4.4 70—80 5-4 80—90 6-9 90—n 8-5 to ipak ne prodasmo 1. 2. niti 3. licitacije, dapače niti 4, uz popust od 25*^io -da, imali smo ponudu sa 50%, izpod prociene. Bolno bijaše moje stanje kao i g. Barišica, — i gle — nadjosmo ključ proti tomu, a taj jest. Složismo 20-godišnjili sječina, u kojima ima tehničke gradje toliko, da se zato izplati kupcem i pilanu postaviti i triumf se pokazao na 5. licitaciji u tom, što je ta licitacija pokazala veliku živahnost; bijaše ponuda bez poziva uz našu procienu, a oglašena prociena tek 6e pokazati pravi triumf i iznad prociene. Neka s toga petrovaradinska imovna občina i drugi vlastnici isto to učine, gdje su prilike za to i uspjeh dražba biti če svagdje sjajan, jer promet lirastovine to danas tako traži. Time pako spasiti če se znamenite svote i griehota je, što već i prije god. 1890. više pilana imali nismo. Uz sve to bila je i ostati če sramota po šumarsku struku, ako se tehnička gradja onako procienivala ne bude, kako ju trgovac u zbiljnosti izradjuje, a isto tako, ako ostanu i dalje šumski cienici ne osnovani po vriednosti izi^adjene robe, te se prociena vriednosti hrastoviue natezala i raztezala bude poput harmonike, zato šumari pozor! V. Gorica, 20. travnja 1898. M. M. Ra do še vic, šumarnik. |