DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 139 — pitanja, koje će razpravice dobro doći i mjerodavnim faktorom radi ujednostručenja postupka, ter sam voljan iznašati i u buduće interesantne riešitbe upravnog odbora, koji u drugoj molbi po vis. vlad. naredbi broj 28507 od 29. veljače 1892. odluke gosp. ureda u predmetu katastra pravoužitn ka riešavati ima, ne bi li tim načinom došli na čistac i jednoličnost u vodjenju evidencije pravoužitnika, a da ih u pravu ne uzkratimo, a i da ne povriedimo ustanovu §. 14. naputka A. —n.— Još jedan osvrt na jesenašnje veleprodaje u Posavini. Ove jeseni* prodato je u državnim šumama 11737 hrastova, u šumama investic. fonda 19215, u brodskoj imovnoj obćini 13001 hrast. Popriečna količina tvorivnog drveta po hrastu iznosila je u državnim šumama 3´90 m´, u investicionalnim 3´80, u onim brodske imov. obćine 4-37 m^ Petrovaradinska imovna obćina izniela je na prodaju 4342 hrasta, procienjena na 15233 m^ tvoriva. Popriečni prsni promjer ovih hrastova jest 87 cm., a popriečna dužina tehn. debla 7´7 m., drvo za tvorivo (za ciepanje i trupce) iznosilo je 43´7"i,„ za gorivo je dakle ostalo 19G25 m^. Pri prvoj dražbi ostala je ova ponuda bez kupca. Pri drugoj dražbi, pošto je procjena snižena za nekih 1 o"|„, prodat je jedan komad na ponudu, koja je iznosila 28 for. preko snižene prociene; ostali komadi ostadoše i opet neprodati. U ovome prodatom komadu ima 1484 hrasta, koji sa procienjeni na 4717 m´ ciepke gradje i 1572 m´drveta za trupce, a goriva 6918 m^ Procjenbena vriednost iznašala je 62328 for. * Ovu razpravicu napisao sam mjeseca prosinca pr. gođiue, a u veljači poslao uredništvu i to povodom slične razprave (u II. sv. ovoga lista t. g.) nadšumara J. Kozarca. Njegova razprava utvrdila je mene u mojim nazorima, a ja ovom mojom bodu da podkriepim njegove, te s toga i predajem svoju — bez ikatve izmjene — tek sada javnosti. Pisac. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 10 <-- 10 --> PDF |
— 140 — Popriečno tvorivo po lirastu ocienjcno je ovdje na 4"23 iii. Od toga je odpadala na trupce jedna četvrtina, ostalo je gradja za ciepanje. U investic. sječinama odpađa na trupce 0´27 dielova od ukupne tvorivne masse. Neprečav a je u obsegu starih hrastovih lugova u P. varadinskoj imov. obdini jedna od najboljih, upravo druga po vrstnodi hrastova. Ali ja ne du njom računati, jer P. varadinske šume u obde ne imaju tai´covog «svjetskog glasa», kao one brodske imov. obdine, državne i investicionalne. Ja sam ovdje iznio odnošaje hrastova u Neprečavi poglavito radi toga, da uzmogu kalkulirati njihovim dimenzijama, a to prosto s toga, što mi te dimenzije manjkaju kod brodskih, investicionalnih i državnih hrastova. P. varadinska Neprečava ne može po svojoj kakvodi biti predstavnica onih susjednih triju kategorija šuma i zato du kao takovu uzeti investicionalne, te u tome pogledu računati pomodu ovih, odnosno pomoću popriečnog hrasta od onih 19215, što su ove jeseni prodati. Ove hrastove uzimam naročito s toga, što se iz oglasa zna, koliko su ovi hrastovi imali drva za trupce, dočim se to ne može razabrati ni kod državnih, ni kod brodskih hrastova. A osim toga držim, da su ovi hrastovi ipak mnogo sličniji i po uzrastu i po svojoj kakvoći državnim i brodskim, no što su onim u P. varadinskoj Neprečavi. No kako se iz dotičnoga oglasa ne da razabrati, koliko su hrastovi u ovogodišnjim investic onalnim sječinama debeli u prsnoj visini, to demo predpostaviti, da nisu ni tanji ni deblji, nego što su oni u P. varad. Neprečavi, dakle da im je prsni promjer 84 cm. Da, uzeti demo još i to, da totalna visina hrastova iznosi popriečno 28 m. i kod invest. hrastova, kao što je to u Neprečavi. S ovom predpostavkom na hartiji i u pameti možemo dalje računati. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 141 — Mi već znamo, da je investic. hrast poprieeiio procienjeii na 3"80 m´ tvoriva, od čega nešto više od četvrtine odpada na trupce (0-27). Sad, kad uzmemo u obzir, da u P. varad. Neptečavi hrast od 84 cm. prs. promjera daje u ćutku od 11 m. dužine 4-23 m´ tvoriva, onda taj ćutak ima srednji promjer od 70 cm. Investic. hrast neka ima takodjer 84 cm. u prsnom promjeru, a već označismo, da mu je sadržina tvoriva 3´80 m´, kolika je tu dužina onog eutka, što ovu massu predstavlja? — 9-8 m. Po istom računu dobiti ćemo za državni hrast dužinu telin. debla od 10´1 m., a kod brodskog hrasta (koji daje 4-37 m´´) — 11-3 m. Petrovarad. imov. obćina prodaje gjuture i tvorivo i gorivo ; naši susjedi država, invest. zaklada i brod. imov. obćina ne prodaju, ili pravije da kažem, stavljaju izvan računa ogrievno drvo; to će reći, oni prodaju «samo tehničko drvo», dočim gorivo ostavljaju za sebe. Liepo! Ali koliko ovog drveta treba da trgovac za njih ostavi, to ne piše nigdje*. No da vidimo, koliko bi toga trebalo da ostane. Za ovaj obračun moramo opet pozajmiti stablo iz P. varadinske Neprečave. Rekli smo, da tamo hrast ima prsni promjer od 84 cm., a totalnu visinu od od 28 m. Ovakav hrast daje 8*90 m´ drva. Kad ovaj hrast uzmemo za uzorak, onda treba da iza svakoga hrasta ostane goriva jedno na drugo : kod države (8-90 — 3*90 = ) 5 m´´, kod investic. zaklade (8´90 — 3*80 = ) 5-1 m^, kod brodske imov. obćine (8-90 — 4*37 = ) 4-5 m´, ili da se izrazimo u drugoj formi, treba da ostane kod svakog hrasta vršika: kod države od (28 — 11 = ) 17 m., kod investic. zaklade (28 — 10 = ) 18 m., kod brodske imovne obćine (28 — 11 = ) 17 m. dužine. Ali da toga toliko nigdje ne ostane, u tome će se samnom, držim, složiti svatko, tko iole poznaje tamošnje To je kod držav. i investic. šuma ustanovljeno u liupo-prodajnom ugovoru. L´redn. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 12 <-- 12 --> PDF |
— 14:2 — hrastike. Nije to malenkost, kad se kaže, da treba da ostane 17 i 18 ni. dugačka vršika iza svakog izradjenog hrasta. Da se takav uvjet stavi u dražbeni zapisnik, nebi se danas nigdje ni jedna jedina ponuda pružila. Ali u samoj stvari ove vršike nisu predmet prodaje, a trgovcu je ipak otvoreno polje, da iz ovog neprodatog i nekupljenog predmeta crpi onoliko gradje, koliko uzmogne. Kod P. varadinske imov. obćine plaća trgovac te vršike kao gorivo, te po tome i ono, što od toga u tehn. svrhe izvuče. I ovdje se doduše ta «tehnika» žalostno plaća, ali ipak koliko, toliko. No ja ne idem za tim, da ovom primjetbom omalovažim ičiju procjenu, već je meni glavna svrha to, da dokažem onima, koji viču na visoku procjenu, da je procjena tehn. drvne gromade, koju šumari ocienjuju — suviše nizka, a ne previsoka i da se samo toj nizkoj procjeni zahvaliti ima, da je prodato ono — što je prodato. Naše ciene, prama vrstnoći naših hrastova nisu previsoke*. Ako bi ih još niže spustili, onda bi rcntabilitct naših šuma pao izpod l^jo, a tako daleko valjda ne ćemo ići. Velim, ne ćemo, ali tko zna ? Uz ovako veliku konkurenciju može i do toga doći. Evo u samoj stvari smo ih već snizili, nizko ocienjujuć tehn. sadrži nu hrasta. Visoka procjena! Tako nam dovikuju šum. trgovci i ovamo kod P. varad. imov. obćine. Relativno možda i jest tako, ali de facto nije. U ostalom neka prosude stručni ljudi ovaj prigovor. Kod ove imovne obćine ostade neprodato 2780 hrastova i to : V a) u Županji 402 hrasta, sa popriečnim prs. promjerom od 84 cm., dužinom tehn. debla od popriečno 8 m.; b) u Varadinu 453 hrasta, sa prs. promjerom od 87 cm. dužinom tehn. debla od 6´5 m.; * Za državne 1 investicijonalne šume dokazano je n II. broju „Šumar, lista", da su ciene previsoke. Uredn. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 13 <-- 13 --> PDF |
— 143 — c) u Kučičnoj 1322 hrasta, sa prs. promjerom od 95 cm. i dužinom teliii. debla od 5 m. d) u Smogvi 605 hrastova, sa prs. promjerom od 88 cm. i tehn. deblom od 7 m. Ako još dodam, da je od ukupnog tvoriva u Županji uzeto V(j na trupce, u Varadinu isto toliko, u Kučičnoj Vs , a u Smogoi VT, onda držim, da sam dosta jasno obilježio ovu procjenu. A ako kažem, da i kod ovih hrastova ostaje, uzeto jedno na drugo, vršika od 17 do 18 m., koja je uzeta prosto za ogrievno drvo, a samo 6 do 7 m. da je uzeto za tehn. drvo, držim, da je dovoljno dokazano — onome, tko poznaje rečene šume — da procjena u materijalu nije ni ovdje pretjerana, kao što nije ni .ona kod brodske imovne obćine, države i investicionalne zaklade. No da vidimo, da nije ovaj materijal preskupo obračunjen u novcu. U ove 4 sječine procjenjeni su hrastovi, zajedno uzeto, na 7544 m^ ciepljene gradje i 1244 m^ trupaca, a gorivo na 13.791 m^ Ukupno drvo za tvorivo — ciepka gradja i trupci — obračunati su na 90367 for., a gorivo na 6895 for. Prama tomu ocienjen je jedan kub. metar tvorivnog dr90367 veta na -„^. . r—-. ^.. = 10-27 for,, gorivo po 50 nč. po kub. metru. To je prvobitna procjena ; poslije prve neuspješne dražbe obaljene su ove ciene za 15 %, te su one spale na 8 73 for., dotično 43 nč. (gorivo). Ni ovo sniženje ciene ne pomaže. I opet ostadoše upitni hrastovi neprodati. Investicionalna zaklada prodala je 26. listopada 19215 hrastova, ocienjenih na 73250 m´ tvoriva i 28107 jasenovih, briestovih i grabovih stabala, procienjenih na 46292 m^ goriva, za 1,260.337 for. Kad se od ove svote odbije vriednost bielih |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 14 <-- 14 --> PDF |
— 144 — drva, koja iznosi (računajuć 1 m´ po 1 for.) 46-292 for., to ostaje kao čisti utržak za hrastovo tvorivo 1,214.045 for., te odpada na 1 m^ tvoriva 16.57 for. U državnim šumama prodato je 14, listopada 11.737 hrastova, procienjenih na 45874 m´ tvoriva i 9555 jasenovih, briestovih, grabovih stabala, procienjenih na 717 ni^ tvoriva i 19984 m´ goriva. Sve ovo ujedno prodato je za 689.429 for. Računajuć kub. met. bielih drva po I for., ostaje na hrastovinu 669.445 for., te prema tome odpada na 1 m^ hrastovog tvoriva 14-60 for. Kod brodske imovne obćine prodato je 15. studenog o. g. 13.001 hrast, što je ocienjeno na 56.806 m´´ tvorivne drvne gromade i prodato po 14"50 for. po kub. metru. kodHrastovo gorivo ne bijaše ni ovdje, kao što ne investicionalne zaklade, ni kod države predmet bješe ni prodaje. kodKub. metar hrastovog tvoriva prodat je dakle investicionalne zaklade, gotovo podjednako u najskuplje držav. šu mama i onima brodske imovne obćine. Popriečnina od trijuh ovih ciena može se uzeti na 15´40 for. po kub. met. tvorivnog drveta. U P. varadinskoj Neprečavi dne 6, prosinca o. g, prodata su 1484 hrasta i 113 stabala, koje briestova, koje jasenova za 62.266 for. Kad od ove svote odbijemo 741 for. kao vriednost bielih drva, tada odpada na hrastove 61.525 for.; odbiv nadalje od toga vriednost goriva, što je ocienjena il hrastovim vršikama na svotu od 2942 for. — onda preostaje kao utržak za tvorivo (4717 m´ ciep. gradje i 1572 m´´ trupaca) svota od 59324 for. . 1. , . 59324 Prema tome postignuto je ovdje za 1 m tvoriva r^^^a—"^ 9-43 for. Predpostaviv, da su sve, na cienu drva utičuće, činjenice ovdje jednake s onima u državnim, investicionalnim i brodskim šumama, onda bi se po ovim cienama dala kvalificirati razlika |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 15 <-- 15 --> PDF |
— 145 u vrstnoći naših i onih tamo hrastova. Vrstnoda bi tu stojahi prosto, kao što se odnose medjusobno ciene*. Prema tome stajala bi vrstnoća ponajuglednijih hrastova P. varad. imovne obcine prema onima osrednjima kod njenih susjedkinja kao : 943 : 15´40 ili 0-61 : 1, a to de reći, da 61 m´ tvoriva iz šuma naših susjeda vriedi toliko, koliko 100 m´ iz P. varad Neprečave. A kad se uporedi ciena tvoriva od hrastova u Smogvi, Varadinu, Županji i Kučičnoj, koja iznosi 8´73 for. po kub. met., onda će se iz tog uporedjenja deducirati još slabija vrstnoća, jer tu stoji ova prema onoj kod spomenutih susjednih šuma kao 8´73 : 15´40 ili kao 0´50 : 1, što hoće da kaže, da 100 m^ tvoriva u ovim šumama vriedi toliko, koliko vriede 50 m´ u šumama bivše brodske pukovnije. No još ne smijemo ni to tvrditi, jer evo i uz tu cienu ostadoše hrastovi u spomenutim šumama P. varad. imovne obćine ne prodati. Tko poznaje sve ove šume — državne, investicionalne, brodske pa i petrovaradinske — taj može iz ovoga, što je dovde izneseno, izvoditi i druge konsekvencije, a ja, koji tačnije samo P. varadinske šume poznajem, moram se ovdje zaustaviti. Tohko još mogu reći, da bi se hrastovi u šumama P. varad. imov. obćine morali ocienjivati drugim cienama i to vazda obzirom na one, koje se uzimaju kod njezinih susjedkinja, jer bez toga će ona težko prodavati svoje hrastove. No i opet čini mi se, da bi bilo suviše, kad bi ova imovna obćina svoje ciene za 50—60´´/o oborila, kao što to rezultira iz napried izvedenih računa. Ako bi i nadalje pridržali dosadanje ciene, onda bi se moralo tehničko drvo strožije ocienjivati, t. j . uzimati za takovo samo ono, koje je po vrstnoći jednako s onim u šumama naših susjeda, a to ne bi bilo šumarski. * Taj bi zaključak bio u onom slučaju valjan, kada bi tehnička drvna gromada i ovdje i ondje izvan svake dvojbe točao ustanovljena bila, t. j . kada bi na dražbi prodana tehn. drvna gromada podpuno odgovarala onoj, koja se u istinu izrabi. Uredn. |
| ŠUMARSKI LIST 4/1898 str. 16 <-- 16 --> PDF |
— 146 — Što je za tehničku uporabu, mora se uzeti i u račun kao takovo; to valjda neće nitko osporaviti. No ako se tako uzrađi svuda i kod nas i kod naših susjeda — e, onda može izpasti i drugi odnos izmedju naših i njihovih ciena. P a v 1 e B a r i š i d. Oštećivanja voluhara u hrastovoj branjevini. Piše Jos. pl. Ane, kot. šumar. Upravo je nevjerojatno, koliku štetu nam je voluhar Arvicola glareolus navlastito u 3—7 god, starim, u nizini ležećim hrastovim branjevinam ove zime počinio. Ta mala životinjica u stanju je, sa težkom mukom i znatnimi troškovi uzgojenu hrastovu branjevinu, u razmjerno kratkom vremenu, znatno oštetiti. Opažanja, koja sam dne 7. prosinca 1897. u 5 god. staroj hrastovoj branjevini «Greda*, ležećoj u području V. šumarije im. obd. križevačke doživio, nukaju me, da ih na javu iznesem i da ostale šumare na toga štetočinca upozorim. Šteta, koju du opisati, počinjena je, kao što rekoh, u petgodišnjoj branjevini «Greda», koja je u ostalom u uzrastu vidljivo zaostala; izrasla je pako u smjesi od 0´7 hrastovine i 0*3 briestovine. Cim sam rečenog dana stupio u spomenutu branjevinu, u isti čas mi je i šteta u oči udarila: na svaka 2—3 koraka ležala su naime po jedan ili dva mlada hrastida nakrenjena, ili sasma na zemlji polegla. Primiv takove biljke u ruke, opazio sam, da je svaka u dubljini 3 do 4 cm. izpod zemlje sasma preglodana, tako da u nikakvu savezu sa korenom više stajala nije; prama gornjem kraju pako, od niveau-a zemlje 2 do 4 cm. visine, bijahu te biljke sve to manje naglodane. Nakon toga, izkopam jedan korjen, a tu se je i opet pokazalo, da su žilice samo djelomično napadnute i oglodane, dočim je preglodanje na samoj stabljiki usliedilo. |