DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1898 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 47 — Sjeme kasnoga hrasta jedva da se može razlikovati od običnog lužnjakovog; kao ovo potonje tako i ono ima one značajne fine poteze po duljini, dok je žir još svjež; po tima finima potezima možemo ga najlakše razlikovati od kitnjakovog žira. Na tu značajku upozoreno je već više puta, jer se po istom može najsigurnije prosuditi kitnjak od lužnjaka i tako na najlakši način prevarama od strane trgovca predusresti. Ima naime godina, u kojima jedna vrst obilato, a druga slabo urodi, uslied česa nastane znatna razlika u cieni izmedju obiju vrsti žira; takovu sgodu upotrebe nesolidni trgovci, pa pomiešaju žir. Buduč da se kitnjak ne može upotrebiti za nizke i močvarne predjele, onda se vidi, koliko vriedi, da se jedna vrst od druge točno razlikovati može, inače bi bio sav trošak i posao u tutanj bačen. U hrvatskim hrasticima, za koje se sigurno znade, da su postali naravnim, a ne umjetnim načinom, može se bjelodano razabrati, da kitnjak izbjegava stojbinu izvrženu poplavi, te se penje u brežuljke t. j . na suhu stojbinu, gdje razvija jako liepu deblovinu. Prema gornjemu opisu Foldesovom i Nikodemovom bila bi dakle razlika izmedju običnog lužnjaka — pedunculate — i kasnoga — tardissime -— sliededa; 1. da potonji kasnije lista, odnosnosno cvate; 2. da na vlažnijoj stojbini bolje napreduje; 3. da razvija ljepšu deblovinu (Schaffcausformung). Ad 1. Ovo mu je svojstvo nepobitno; prednost toga svojstva leži po mom mnienju većma u toj okolnosti, da kasnije cvate, nego li da kasnije lista. U slavonskim hrasticima ne škodi mraz toliku listu, koliko cvatu; ovim potonjim gubimo urod žira, koji reprezentira više puta upravo ogromne svote, dočim ofureni list ubrzo novim nadoknadjen bude. Šteta od mraza, odnosno od pozebe lista ima samo za kulture svoje podpuno značenje. Što se tiče oštećenja po kukcima, poimence po gubaru, to ni ja ne mogu pristati uz Foldesovo mnienje, da bi kasni |