DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 27 <-- 27 --> PDF |
— 563 — j|iiiu»i|ppiiiipi|.spodarstvene prilike iziskuju i dopuštaju, a osobito kod mladih stabala do 15 cm. prsnog promjera i uporabom presmolenja Da pojedine vrsti drveća po svojoj odpornoj snazi proti štetnim uplivom obsežnog i nepravilnog okresivanja razno odo- Ijevaju, dosta je jasno, akoprem bi u tom pravcu bilo potrebno još mnogo više iztraživanja i proučavanja. Kod jedne te iste vrsti drveća ta je odporna snaga ovisna naročito o starosti i zdravstvenom stanju stabala, ter od stojbinskih odnošaja. Proti posljedicam okresivanja su one vrsti drveća najmanje osjetljive, kojih je drvo kadro izmienjujuću se vlagu i sušu najbolje bez uštrba podnositi, u kojem pogledu i opet hrast na prvom mjestu stoji, akoprem ne svagdje, jer i bukva na dobrom vapnenastom tlu kadra je sa hrastom u tom pogledu takmiti se. U gornjem razmatranju naveli smo kao probitke, tako i eventualne zle posljedice okresivanja, pa akoprem se ne držim načela, da se u naše šumarenje na priečac uvlači razni tudji i posebni — a ne obćeniti — način šumskog gospodarenja i uzgajanja šuma, zato ipak nisam protivnik uvadjanja kod nas dosada neuobičajenih, no po naše šumarstvo koristnih načela i provadjanja jur prokušanih radnja; s toga je i moje skromno mnienje, da bi valjano okresivanje naših hrastika istu onu dobru svrhu polučilo, kao i u njemačkim šumama. V. Benak. Hrast. Naše dubrave, gajevi i lugovi puni su hrastova, a šume hrastove zanimive s proljeća, kad izlistaju, kao i u jeseni, kad se zakite plodom. Hrast je značajno stablo u našoj flori, a mnogobrojni mu oblici pripadaju četirim hrpama. U prvu hrpu spadaju hrastovi pahulnjaci (Quercus pubiferae; Flaumeichen), u drugu brdnjaci (Q. montauae; Bergeichen), u |
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 564 — treću hrpu hrastovi lužnjaci (Q. lucorum; Haineichen), a u četvrtu lirastovi zimzeleni (Sempervirentes; Immergriine Eicheu)*. Pojedine »fele« hrastova hrvatske flore narod razlikuje bilo po listu, bilo po plodu ili po drvu, pa su odtuda i nastala narodna imena: sladun, sladka granica, granik, bjelčić, rudljikovac, brdu jak, gr adu vina, golubinjak, livadnjak, živičnjak, cerovac, dubac, melnjak, kitnjak, stežaj, kostanjec i druga, koja pribilježismo u narodu i o kojima više onom prilikom, kad budemo pisali 0 hrvatskom hrastu. Ovom prilikom imamo na oku samo rod »hrast« (Quercus). Pojedine zemlje u Evropi imadu osobite svoje pojase hrastova. Iz Španije poznamo vrste, koje se odlikuju rubom lista, koji je cjelovit, prelazeći raznim oblicima u izverugan oblik. Za Evropu navadja R i c h t e r ove vrste hrastova: Q u e rcus Robur sa 82 forme, Q. Haas sa 1 formom, Q. sessiliflora sa 51 formom, Q. dschorochensis, Q. lanugin0sa (= Q. pubeseens) sa 81 formom, Q. Delechampi, Q. conferta, Q. Toza 1 formom, Q. 11 ex sa 43 forme, Q. suber sa 10 forma, Q. Infectoria sa 1 formom, Q. humilis, Q. lusitanica sa 7 forma, Q. Cerris sa 2 forme, Q. aegilops sa 2, Q. maceđonica sa 1 formom, Q. muza u r a, Q. p s e u d o-s u b 6 r sa 3 forme, Q. c o c c i f e r a sa 3, Q. calliprinos sa 7 i Q. Aucheri. Ukupno 20 vrsta sa malo ne 300 forma, kojima se naročito iztiče Hrvatska i Slavonija. Osim forma ima i križanaca izmedju hrasta-brdnjaka i lužnjaka, izmedju sladuna i brdnjaka itd. Mnoge se od ovih forma odlikuju osobitim oblikom lista, druge pak oblikom ploda ili korom, ali ih daleko nadmašuju hrastovi na Iztoku, naročito na Taurusu. Pristav bečkoga dvorskoga kabineta, dr. Teodor * Ovako je razdielio hrastove Vukot´.iiovid u svojoj radnji: „Beitrag zur Kenntnias der kroatischen Eichen". (Verhandlj 6. zool.-botan.Gesellsch. Wien. (1889.) besonders abgedruekt (str. 1—8.) — Dr. K. Kichter u djelu: „Plantae Europeae" (Leipzig 1897., str. 55—72) dieli europske vrate u sekciju Lepiđohanos, a ovu u subsekciju: Robur, Ilex, Gallifera, Cerris i Coccifera. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 29 <-- 29 --> PDF |
— 565 — Kotsch j svratio je tim hrastovima osobitu pozornost, te ih je opisao i naslikao na 40 tabla u djelu: »Die Eichen EuropasunddesOrients.i Ovo je djelo tako krasno opremljeno, da zadivljuje svakoga, koji je po njemu listao, uživajući na onim prekrasnim koloriranim tablama i osobito brižnoj analizi pojedinih forma, od kojih hodemo da nekoje spomenemo. Q. Libani, kojega je Olivier odkrio u Siriji, ima veliko lišde, koje je jajoliko-kockasto ili klinasto, s gora tamnozeleno, s dola žućkasto, a obrubom zubkasto i zašiljeno, nalikuje listom našemu kestenu. Q. Alnifolia raste na Olimpu, vazda je zelena i grmolika vrsta hrasta, kojoj lišće nalikuje listu jove ili johe (Alnus), te je s gora tamno-zeleno i sjajno, a s dola zlato-žuto ili zagasito. Guštik, u kojem je taj hrast porasao, mora da je prekrasan, po gotovo pak onda, kada se grmovi zakitiše plodom. Zir, što sjedi u plitkoj zdjelici, je svietao i jasno-zagasite boje, u dnu saužen, od sredine nadut, svršavajući koničkim šiljkom. Grčki redovnici sabiru žir, suše ga na zraku i mješaju u krmu. Osobita je vrsta Q. rigid a sa prigorja Bulghar Dagha sa kožnatim, krutim, gladkim lišćem, koje je zgora tamno-zeleno, s dola sivo-modrastom maglicom pokriveno, dugoljasto-jajoliko, na obrubu pilasto i zašiljeno. Ljuske su na kapici privinute. Q. tauricol a sa Taurusa odlikuje se dugim i tankim granama. Lišće je u ove vrste tanahno, naopako-jajoliko, s gora sjajno, s dola zagasito-sivo, peteljke na prisojnoj strani žarkocrvene. Q. regi a ima zaokruženu krošnju i nalikuje kestenu. Lišće mu je kruto, pa bude i 2 dm. dugo, 1 dm. široko, zubato, sa svake strane sa 9—12 trokutasto-zašiljenih zubaca; nezrio žir sjedi u velikoj turbanu naličnoj kapici. * Ovo je djelo štampano u Beču i Olmucu g. 1862. u latinskom, francezkom i njemačkom jeziku. U knjižnici kralj, univerze u Zagrebu čuva se pod signaturom 74, A. 2. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 30 <-- 30 --> PDF |
- 566 — Ovu vrstu, koju Kotschj zove »die herlicliste Eiche«, odkrio je englezki konzul Brandt g. 1839. u Kurdistanu kod grada Mu?cha. Oko Nazareta, Tiberijskog jezera i na briegu Tabora raste Q. Ithaburensis, koji je sav grbast. Žir sa kapicom dug je 8 cm., širok 2 cm. i tamno-zagasite boje. Lišće je jajoliko, rijedko-zubasto i nabubreno kao n. pr. u našega bosiljka. Q. m a c r 01 e p i s sa otoka Krete ima plodove, koji imadu u premjeru i 4 cm,, a dozrievaju druge godine. Lišće nalikuje kestenu, zeleno je i zlatasto naliukano. Q. 0 0 p li 0 r a iz Kurdistana nalikuje listom takodjer kestenu, a odlikuje se velikim jajolikim plodom, dočim je lišće u Q. B r a n t i i modro-zeleno. Ovom vršću druguje Q. v e s c a, koju bi držao za kesten, da ne vidiš kapice, u kojoj sjedi ovelik i kestenu naličan plod. Oblikom i veličinom lista oponaša kesten osobito Q. častaneaefolia sa Kavkaza, kojime Kotsch j završuje svoje skupocjeno djelo. Svrnimo okom u Amerika! I tamo je hrast veoma koristno stablo, te uzveličava poznati jesenski čar šuma, koji se odaje žarko crvenom bojom lišća bijela, crvena i grimizna hrasta. Cim dalje prama sjeveru, tim je taj čar intensivniji, dočim prama jugu lagano gine. Hrastovi atlantske obale diele se u dvie sekcije: u prvu sekciju spada devet vrsta, u kojih je lišće izverugano ili krpasto i bez zubaca. Kora im je jasne boje, a plod im dozrieva prve godine. Ove zovu u Americi »Whit e oaks« (bieli hrastovi). U drugu sekciju spadaju »Blac k oaks« (crni hrastovi), u kojih se lapovi lista izduljuju u šiljak, a plod im dozrijeva druge godine. Boja je lista u prvih zelena i bez sjaja, u drugih tamno-zelena i sjajna. Ponajkoristnija vrsta je Q. alba; velikim žirom, koji sjedi u štetinastoj kapici, odlikuje se Q. ma ero car pa, koji bude do 50 metara visok, te je tamo ponajveće listnato stablo. Našemu lužnjaku nalikuje Q. bicolor , u kojega je lišće s dola dlakavo i bielo. Kora od Q. Prinos , jer puna trieslovine se guli i toga radi stablo jako strada. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 567 — Pojedine vrste crnih hrastova obljubljene su kao ukrasno drveće i grmlje, pa ih ima i po našim perivojima. Q. rubr a raste u bjelogorici, te seže u područje jela i lišde mu u jeseni pocrveni, kao i u. Q. c o c c i n e a. Znamenita je Q. tinctoria, koja ima u mladoj i žutoj kori neko žutilo. Q. palustris ima vitko deblo, kao jela ili smreka, a jer mu je lišće duboko izrezano, to je krošnja riedka. Ne raste u močvarama, već na vlažnom tlu i veoma je brza uzrasta. Q. imbricaria i Q. Phellos nalikuju listom vrbi, Q. laurif 01 i a lovoriki itd*. Ajde da pogledamo kako je u tropima! Tu su posve drugi oblici, a naročito čudnovati oni na Indijskim planinama u Nepalu. Iznenadjuje Q. armata , u kojega je žir zatvoren u kapici, a ova bodljasta kao ježurica u kestena. Nalikuje toli plodu kestena, da je botaničar David Don nazvao ovu formu Castanopsis. U Q. spicata poredani su plodovi u klas, dočim je uQ. obtusifolia kapica posve zarasla ljuskama i zato pustena. Q. grandifoli a ima vazda zeleno lišće, koje bude .3 dm. dugo, a do 2 dm. široko. Ove vrste imadu cjelovito lišće, dočim je u drugih pilasto i zašiljeno. Cjelovito lišće ima i onih 25 vrsta hrastova, koje poznamo sa otoka Jave, a znamenite su, što sežu u veliku visinu. Q. pruinos a raste još u visini od 5000´, gdje bude još 30´. visoko stablo sa zaokruženom krošnjom, u kojoj buje razne archideje. Uzpinje se i 9000´ visoko, nu tu je onizak, grbav, grane mu kratke, izpremotane, lišajima zarasle. U toj visini prima ovaj hrast oblik kosodrvine ili klekovine, kao u nas na Velebitu, Plešivici ili u Gorskom kotaru bukva. U tropskoj Africi kao da hrastovi ne uspievaju, ali ima više vrsta na sjevernoj obali, koje rastu oko Sredozemnoga mora ´ Dr. H. Mayi : Die Wa]duiigeii von Kord-Amerika, ilire Holzarbeiten, deren Anbaufilliigteit u. forstlicher Werth fiir Europa im Allgemeinen u. Deutschlanđ insbesondeis. Mit 24 Alibild., 10 Tafeln u 2 Karten. Minchen 1890, str. UO—151. |
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 32 <-- 32 --> PDF |
— 568 — i u Evropi, a čini se, da ovo ugleduo stablo manjka i u Australiji. Hrast, gdjegod rasao, odlikuje se mnogobrojnim oblicima lista i mnogu vrstu (od naših n. p. Q. Ilex) ne bi prepoznao, da joj ne vidiš ploda. Listom oponašaju magnoliju, lovor, vrbu, mirtu, kesten, bukvu, božikovinu i drugo drveće i grmlje. Dr. K. Miiler složio je čislo oblika, koje počima krugom, a svršava izveruganim oblikom i to predočio slikovito u časo pisu »Natur« 1894., br. 8. L. Dipe l u »Handbuch. der Laubliolzkunde« dieli hrastove u tri hrpe: Lepidobalanus, Erjthrobalanus i Cjclobalauopsis. U prvu hrpu spadaju hrastovi, koji imadu trajno ili samo u ljeti zeleno lišće, raznolične pestiće, veće ili manje kupice sa prileglim ili rahlim ljuskama. U drugu hrpu idu hrastovi sa zimzelenim ili ljetno zelenim lišćem, koje je cjelovito ili razdieljeno, šiljkasto na brku ili zarezcima, a ljuske ua kapici prilegle. U treću hrpu spadaju hrastovi, koji do sada imadu samo jednu vrstu; to je Q. a c u t a sa Japana i Koreje, u kojega je hrasta lišće jajoliko ili jajoliko-bodkasto, kožnato i zimzeleno, a ljuske na kupici u kolobarce poredane i srasle. Dragutin Hire. LIST^KI. Osobne viesti. Imenovanja. Kr. šumarniku Hug i Grunđ u pođieljen je naslov šumarskoga savjetnika. Kr. ugar. šiimarnik u Zarnoci Iva n Csipka y imenovan je kr. nađšumarnikom kod kr. nadšumarskoga ureda u Vinkovcih. Kr. šumarnik Rikar đ Lan g premješten je u istom svojstva od kr. nadšumarskog ureda u Vinkovcih kr. šumarskom ravnateljstvu u Zagreb. |