DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1897 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 558 — nko su rane omašnije i kod takovih vrsti drveća, koje na iz kvarenje više naginju, — jer tim postupkom zaštićujemo rane proti vanjskim štetnim uplivom. Nu ni samo zaoblenje rana ne sbiva se svaki put onako, kako bi to po deblovinu najkoristnije bilo, jer ćemo kako kod hrasta, tako i kod ostalih vrsti drveća nalaziti trbušasta i kvrgasta zaoblenja (izraste), u kojih nalazimo grieške od većeg uštrba po sam Ijes, no bi i zaostali kličak na vrstnoću deblo vine uplivati mogao. Neumjestno i krivo okresivanje tvori i nepravilne godove, koji nepovoljno na deblovinu uplivaju. Takove mane dogadjaju se naročito tada, ako omašne grane okresujemo, ako su stabla, koja okresujemo, već u višoj starosti i slabije i malaksajuće jur prirastne snage i u obće, ako se okresivanje protupravilno izvadja. Stanovite granice za obsežnost okresivanja težko je staviti, jer će to uviek ovisiti od mjestnih prilika i osebujnosti samih sastojina; zato moramo mjeru, u kojoj kanimo okresivati, u samoj sastojini proučiti, a u tom pravcu naročito nam valja slioditi samu prirodu; naročito se imamo držati strogo načela, da -osobito iz početka okresujemo vrlo oprezno i radje pomanje, a samo okresivanje da umjereno i u stanovitom razdobju ponavljamo. U pravilu se pako preko trećine granja ne okresuje, a preporučuje se, da se i tu prva trećina ne okreše na jednom, već postupice i sa osobitim obzirom na podržavanje sklopa krošnje u samoj sastojini. Obzirom na debljinu grana mogu se kod hrasta onakove, koje su 4—5 cm. jake, okresivati; kod četinjače već slabije, a u pravilu ne bi smjela biti ploha rane (rezna ploha) veća od 8 cm. promjera; uz to moramo izbjegavati, da kod pojedinih stabala više takovih ovećih rana napravimo. Hrast će doduše rane i do 15 cm. promjera podnositi, i to samo radi svoje izvanredne prirastne snage i samo tada, ako se okresivanje oprezno i pravilno provadja. |