DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1897 str. 64 <-- 64 --> PDF |
- 460 — na zboru. Zučki kmet predje preko rieke, ubije zmiju i onako zamotana oko nogu te velike ptice grabljivice donese ju pred sudnicu, gdje ju odmotaju i orla puste na slobodu. Ali umorena ptica ne mogaše više letjeti. Noge su joj bile izranjene od zmijinoga stezanja i koža sva sljuštena. Dugo je orao lagano skakutao pored rieke, dok na nj ne naidjoše čobančići, koji ga ubiše, ne znajući za njegovu borbu sa zmijom. Izum, risa uhvatiti; (polak istine — polak latinštine. Poznavao sam jednog starog šumara, odnosno jagara, koji je za dugih ziranjih večeri običavao svojim prijateljima kod dobre čaše vina i lule duhana štogod iz svoga pripećenja pričati. Izmedju ostalih evo jedne: »Jeđnoč, bilo je to još za onih dobrih starih vremena, dok je u našim šumama svake vrsti divljači u obilju bilo, izadje nalog od ravnateljstva gospoštije na sve šumare: da se dva risa, po mogućnosti odrašćena, i to par, mužko i žensko za menažeriju našeg presvjetlog grofa uhvate i donesu. Uhvatiti dva risa ne bi bilo baš težko, ali se tuj ne bi smjela kojekakova mudra gvoždja upotriebiti, kojimi bi se zvier ozliedila ili za uvjek osakatila, te za menažeriju nesposobna bila; već je tuj trebalo risa nekako nadmudriti, što nije baš lasno, jer znamo, da je ris fina prefrigana mačja zvjerka, koja ima oštar sluh, dobar vid i pri tom umije se vješto verati po drveću. Nije čudo, da je zabuna gospoštijskih činovnika bila velika. Ja sam u ono doba bio još mlad lovački djetić, ali ipak sam nešta znanstvena znao i učio, ali kraj svega toga imao sam još uvjek više žedje u grln, nego novca u kesi. Medjutim dok su si drugi o tom predmetu glavu razbijali, zaputim se ja mirno u šumu, jer sam za jedan par toga skota znao, te sam si već odavna preduzeo postreljati ih, samo sam očekivao, dok im koža bude u najvećoj cieni. Sobom sam poneo ništ više, nego dvie karike, dvie palice i jedno uže tri hvata dugačko, a pri tom sam si sam rekao: »Veselo, Venclićko, to je što za tebe, sada možeš pokazati, da nisi kukavica i da nešto više znadeS, nego li do tebe drže.« Bilo je nekako mečavno vrieme i zemlja omekšala, tako da sam odmah po tragu opaziti mogao, kuda su moji risi odkasali. Sliedeć im trag ubrzo sam spetio, da se je mužjak na debeli javor pripeo. Tri puta sam oko drveta obišao, dok sam toga skota opazio na jednoj debeloj otoci medju listnatim grančicama jedva tri stope poviš mene. On je mene zaista odavna motrio, al sam se ja učinio, kano da ga ne vidim ; na to zabodem palicu u zemlju i objesim na istu svoj kaput i zatim otidjem dalje, kano da se tuj ništa pripetilo nije, da potražim polako drugi trag, kojega sam ubrzo našao i sliedio, dok nisam i ženku na sličnom drvetu opazio. I ovdje sam uradio sve kao i kod onog prvog, samo s tom raz |