DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1897 str. 62 <-- 62 --> PDF |
— 458 — Woditsclika : Die Drahtriese, eine neue und billige Bringungs art fiir Gebirgsforste kr. 40 Placzeh Dr.: Vogelscliutz oder Insectensclintz ? Različite viesti. Kaukazka konkurencija. Rusko ministarstvo za poljodjelstvo i domene razpisalo je za 1. rujna t. g. dražbu na 2,250.000 jelovih, omorikovih, borovih, bukovih, hrastovih, briestovih, kestenovih, javorovih i lipovih stabala. Ta stabla nalaze se u guvernementu Kutais, u šumarijama Očemčirskoje i Gudautskoje. Kako iz dražbenoga oglasa razabiremo, odpada na listaće circa SS^n ^ na četinjače 77% od gore spomenutog broja stabala. Medju listačama zastupana je najjače bukva, naime na 80%. a na ostale odpada 20%. Ako uzmemo, da je hrast zastupan sa tek 5%, onda bi od prilike došlo 40.000 hrastovih stabala na prodaju. Rok ugovora ustanovljen je sa 15 godina, tako da bi na godinu došlo 150.000 stabala pod sječu. Prociena iznaša po kubičnoj stopi za bukovinu 1 (jednu) kopejku, a za ostale vrsti drvlja 2 (dvije) kopejke, što bi po kub. metru iznašalo od prilike 41, odnosno 82 novčića. Za našu hrastovinu čini se, da ne ima pogibelji, jer je hrastovina u gore naznačenim kaukazkim šumama jako slabo zastupana; kako je u ostalim kaukazkim šumama, to nam za sada nije poznato. J. K. Sitnice. EbanOTina spada medju najodličniju vrst datulja. Stablo joj je visoko, a u visini se dieli u grane sa sivom i crnom korom; lišće joj je dugoljasto, sjajno, kožasto, na gornjoj strani tamnozeleno a na dolnjoj srebrene boje. Plod joj je jajastog oblika, mekanog tečnog mesa, koje podsjećava na najfiniju jabuku. To stablo raste u južnoj Aziji, a ponajpače na Cejlonu i Madagaskaru; od toga stabla potiče drvo, koje se obično zove ebanovina. Za ebauovinu znalo se je već u prastaro doba, te je ona sačinjavala glavni predmet trgovine grada Tyra. čini se, da etiopska ebanovina nadmašuje indijsku i to radi svoje crne boje, tvrdoće i lahkoće, usljed česa su ju puno upotrebljivali za kipove. Dad danas rabi se u stolarstvu najviše ebanovina sa otoka Cejlona i Madagaskara. Bijel je kod toga stabla veoma debela, biela i mehka kao i kod ostalih vrsti drvlja, dočim mu je drvo — srčika — posve crno i tvrđo; taj nagli prelaz boja od čudnovatog je kontrasta. U trgovini razlikuju se tri vrsti |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1897 str. 63 <-- 63 --> PDF |
— 469 — ebanoviae; najljepša je ona sa otoka Maurieijusa, a prodaje se u kusoviraa od 20—40 cm. debljine te 2—6 metra duljine. Drvo joj je liepo tamno crno, jako gusto, težko, te se dade fino politirati kao slonova kost Zalibog, u šrčiki je malo ne uviek puknuto, što joj puno od vriednosti uduzimlje. Iza ote dolazi tako zvana portugalska ebanovina, koju Portugalci iz Brazilije uvažaju; ona ima ista svojstva kao i prvanja, samo se razlikuje u tom, što ima ljubičastu boju sa zelenkastima žilicama. Treća vrst ebanovine potiče takodjer iz Brazilije, a boja joj je hrdjasta. TJsljeđ tih raznolikih boja čini se, da će ove đvie zadnje biti odlike od one prve. Tvrdoća i gustoća ebanovine je tolika, da ona ne može plivati. Kada gori, tada miriši veoma ugodnim, aromatičnim mirisom; dok je još svježa, a i neko vrieme, nakon što je posječena, oštroga je okusa, ali nije otrovna. Boja drveta biti će intenzivnija, ako se drvo, čim se posječe, na dulje vremena ukopa u zemlju. Cont. H. Z. Da nam divlja perad ne odleti iz dvorišta. Ima ljubitelja, koji rado drže divlju perad u dvorištu. Poznato je, da se takva divljač — labuđi, patke i ine ptice — riedko kada posve opitome, osobito ako im životnim uvjetom nije bar približno udovoljeno, za to i nije čudo, ako nastoje pobjeći iz sužanjstva. Radi toga im se osakaćuju krila i perje; da se pako s jedne strane liepe ptice ne nakaze, a s druge strane da se željena svrha postigne, najbolje ćemo uraditi, ako ptici očupamo nekoliko peraca od prvog sglavka krila, te zatim taj dio oštrim nožem tako odrežemo, da se ostali dio krila ni malo ne ozliedi. Ono malo krvi sustavi se sa običnim pepelom. Drugi način, koji se obično kod većih ptica — labudova, roda, čapalja — rabi, jeste taj, da se prvi sglavak sa tubastimi klješti zdropi i to samo na jednom krilu, zatim se to mjesto čvrsto podveže tankom žutom ogaljenom žicom, usljed ćesa se isto ubrzo osuši i odpade. Tako osakaćene ptice brzo se umire, a kod sklopitih krila ne opaža se ni najmanje, da im jedan članak sa nekoliko peraca fali. J. E-r. Zmija savladala orla. Iz Kuršumlije pišu »Zastavi« ovo: U selu Žuču, srezu kosaničkome 11. o. mj. ulovio bješe jedan veliki orao zmiju, smuka. Da bi ju učinio bezopasnom, orao joj svojim pandjima probije glavu i tako zakačenu na jednom noktu od pandje poleti s njome u vis. Ljuta prisojkinja, još u životu, dugačka metar i pol, a debela kao obična ruka čovječja, brzo se omota oko orlovih nogu pet do šest puta i tako ga sputa, da nogama nije mogao maci. Njihova borba u zraku trajala je skoro čitav sat. Izmučeni i malaksali orao nije mogao da izvuče svoju pandju iz zmijine glave, pa ovako malaksao i sputanih nogii sklopi svoja krila i zajedno sa zmijom padne na otoku Toplice, baš do same sudnice obćine žučke. Taj prizor promatrali su seljani, koji bjehu pred sudnicom |
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1897 str. 64 <-- 64 --> PDF |
- 460 — na zboru. Zučki kmet predje preko rieke, ubije zmiju i onako zamotana oko nogu te velike ptice grabljivice donese ju pred sudnicu, gdje ju odmotaju i orla puste na slobodu. Ali umorena ptica ne mogaše više letjeti. Noge su joj bile izranjene od zmijinoga stezanja i koža sva sljuštena. Dugo je orao lagano skakutao pored rieke, dok na nj ne naidjoše čobančići, koji ga ubiše, ne znajući za njegovu borbu sa zmijom. Izum, risa uhvatiti; (polak istine — polak latinštine. Poznavao sam jednog starog šumara, odnosno jagara, koji je za dugih ziranjih večeri običavao svojim prijateljima kod dobre čaše vina i lule duhana štogod iz svoga pripećenja pričati. Izmedju ostalih evo jedne: »Jeđnoč, bilo je to još za onih dobrih starih vremena, dok je u našim šumama svake vrsti divljači u obilju bilo, izadje nalog od ravnateljstva gospoštije na sve šumare: da se dva risa, po mogućnosti odrašćena, i to par, mužko i žensko za menažeriju našeg presvjetlog grofa uhvate i donesu. Uhvatiti dva risa ne bi bilo baš težko, ali se tuj ne bi smjela kojekakova mudra gvoždja upotriebiti, kojimi bi se zvier ozliedila ili za uvjek osakatila, te za menažeriju nesposobna bila; već je tuj trebalo risa nekako nadmudriti, što nije baš lasno, jer znamo, da je ris fina prefrigana mačja zvjerka, koja ima oštar sluh, dobar vid i pri tom umije se vješto verati po drveću. Nije čudo, da je zabuna gospoštijskih činovnika bila velika. Ja sam u ono doba bio još mlad lovački djetić, ali ipak sam nešta znanstvena znao i učio, ali kraj svega toga imao sam još uvjek više žedje u grln, nego novca u kesi. Medjutim dok su si drugi o tom predmetu glavu razbijali, zaputim se ja mirno u šumu, jer sam za jedan par toga skota znao, te sam si već odavna preduzeo postreljati ih, samo sam očekivao, dok im koža bude u najvećoj cieni. Sobom sam poneo ništ više, nego dvie karike, dvie palice i jedno uže tri hvata dugačko, a pri tom sam si sam rekao: »Veselo, Venclićko, to je što za tebe, sada možeš pokazati, da nisi kukavica i da nešto više znadeS, nego li do tebe drže.« Bilo je nekako mečavno vrieme i zemlja omekšala, tako da sam odmah po tragu opaziti mogao, kuda su moji risi odkasali. Sliedeć im trag ubrzo sam spetio, da se je mužjak na debeli javor pripeo. Tri puta sam oko drveta obišao, dok sam toga skota opazio na jednoj debeloj otoci medju listnatim grančicama jedva tri stope poviš mene. On je mene zaista odavna motrio, al sam se ja učinio, kano da ga ne vidim ; na to zabodem palicu u zemlju i objesim na istu svoj kaput i zatim otidjem dalje, kano da se tuj ništa pripetilo nije, da potražim polako drugi trag, kojega sam ubrzo našao i sliedio, dok nisam i ženku na sličnom drvetu opazio. I ovdje sam uradio sve kao i kod onog prvog, samo s tom raz |