DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1897 str. 54 <-- 54 --> PDF |
— 348 — U Danskoj upotrebljava se i stara i mlada hrastova kora za trieslovinu, usljed česa se kao proriede, tako i glavne sječe u svibnju obavljaju. Dr. Metzger preporučuje njemačkima šumarima, da se ugledaju u danske kolege, pa da ne odgajaju kao do sada hrastovinu u većim il´ manjim krpama okruženu sa bukovinom, u SOO-godišnjoj obhođuji sa tankim godovima, nego da ju uzgajaju samo na takovom tlu, koje je sposobno za hrastovinu, a tada lih u čistoj sastojini i na taj način, da što prvo postigne što jače dimensije. Kako se čini, dansko gospodarenje sa hrasticima obzirom na pomladjivanje veoma je slično bivšemu pomladjivanju slavonskih šuma za vojne krajine: razdobje izmedju oplodne i dovršne sječe trajalo je oko 10—15 godina, dočim su prvo toga umjesto brnjače, svinje tlo dobro izrovale. Zaštitno drvlje je u Slavoniji isto ono kao i u Danskoj, samo što ga Danci u pravo vrieme sami podsade i opet u pravo vrieme odstrane, dočim u slavonskim šumama raste po miloj svojoj volji. Po forstw. C´entralblatt J. K. Prevrat u proizvodnji žigica. Za proizvodnju žigica potrebna je ogromna količina drvne surovine, koja mora što jeftinija biti. D Austriji, ponajpače pako u Ceskoj bila je industrija sa žigicama sve do godine 1872, u velike razvijena; od tog doba počele su «švedske» žigice naše proizvode sve to večma iztiskavati. Sama Švedska izvela je ove godine nešto preko osam i pol milijuna klgr. žigica u vrieduosti od 4,800.000 Maraka. I u Ceskoj proizvadjaju se žigice sa strojevima, nu unatoč tomu ipak se velik dio proizvodnje obavlja ručnim radom: ponajpače sumporisauje, sušenje te punjenje u škatuljice; taj ručni rad oba vljaju večim dielom žene. Sumporisanje prouzročuje, i to uslied uporabe t. ZV. žutog fosfora opasnu bolest, kojoj su dotični radnici izvrgnuti. Nu u najnovije doba nastao je podpuni prevrat u proizvodnji žigica. Irac B a r b e r izumio je naime stroj, koji posve automatički proizvađja žigice, i to na dan 3 milijuna žigica uz poslugu od 5 radnih sila, dočim se je dosadanjima strojevima ta množina mogla samo uz poslugu od 40 radnih sila proizvesti. U Americi radi več više takovih Barberovih strojeva, dočim su u Francezkoj baš sada uvedeni; Francezka potrebuje godišnje 30 milijarda žigica, te proizvadja tu množinu sa 30 Barberovih strojeva uz poslugu od 150 radnika, dočim je do sada u tu svrhu trebalo 1200 radnih sila. Barberov stroj je 16 m. dug, 4 m. visok i 60—70 cm. širok i ima samo dva otvora: na jedan se baca drvo t. j . 5—6 cm. duge pločice unutra, a na dragi izilaze gotove škatuljice sa žigicama Ljudske ruke obavljaju samo zatvaranje i nadopnnjivanje manjkavo napunjenih škatuljica. Oest. Forst-u. Jagd-Zeitung. Uređjuje Josip Kozarac,kr. drž. nadšumaruVinkoveih. Tisak C. AIbrechta (Jos Witta8ek). |