DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1897 str. 11 <-- 11 --> PDF |
— 305 — Kao primjer navadjamo srezove Narače sa 81^", Deš sa 72%, Krnić sa 72% i Paovo sa 70% hrastovine; akoprem je dakle u tima srezovima postotak hrastovine najviši, što ga u našim šumama imademo, ipak smo po jutru dobili samo : 1485 for., 1526 for., 1742 for. i 1535 for. ; usuprot Sveno 12 i 13, Bok i Somovac sa 61%, 687., es´j, i GV/o izkazuju po jutru dobitak od: 1989 for., 2151 for., 1855 for. i 2005 for. dakle za popriečno 428 for. više po jutru. Treći faktor, koji upliva na cienu jesu industrijalna šumska poduzeća; u našemu slučaju jesu to dvie velike parne pilane podignute godine 1892. u srezu Sočni kod Vrbanje. Jednu je pilanu podigla tvrdka Tiikorj i drug, a drugu Soeiete d´ importation de chene. Upliv tih pilana jeste: a) obćenit, b) lokalan. Obdeni t je u toliko, u koliko je vriednost tehničkom hrastovom drvu počam od godine 1892.—1896., napram prvom petgodištu od 1887. —1892. za svekolike srezove (skrižaljka I. i TI.) poskočila i to popriečno za 33´´{o; lokalni upliv je puno veći, jer je za okolišne srezove br. 5, 8, 10, 12, 13, 14 ciena poskočila za 50´*{o (vidi skrižaljku III.). Kod obćenitog upliva uzeli smo u račun i bližje brodske i odaljene gradiške šume; nu posto je odaljenost ovih i onih šuma od Vrbanjskih pilana veoma različita, to moramo iztaknuti, da na odaljenije gradiške srezove ođpada povišica samo od kakovih 17"!^, te bi prema tomu diferencija izmedju 50°[o i 17´´|o t. j . 33´´|o odpadala na račun nižih transportnih troškova. Prema tomu je i u našem slučaju eminentno dokazano, da je ciena drvu tim viša, čim je šuma bliža tvornici, u kojoj se bud gotovi bud pol u fabrikati izr adjuju. Spomenuti lokalni srezovi odaljeni su od pilana kojih 7—10 kilometara. U ostalom, da li upliv tih pilana u onako znatnoj mjeri (17"|„) u obće siže do gradiških šuma t. j . na daljinu od kojih 200 kim. po željeznici, skoro da bi podvojili; povišena će ciena drugoga petgodišta — akoprem posredno i od pilana ovisna — ipak valjda više ovisiti od obćenitog stanja drvnog tržišta, kako nam to i mienjajuće se ciene u pojedinim godinama dokazuju. |