DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 6/1897 str. 42     <-- 42 -->        PDF

— 282 —


pmastro.iđe^s, praesilvestris, Saturni, taedaeforiais i Vukaso\
dciana od kojih su nekoje nadjene i u drugim zemljama i
imale osobite cešerike.


Znamenito stablo pradobne šume bijaše Abie s lanceo lat
a od koje se našlo ljusaka cešerike i sjemenaka. Iz roda tisa
(Taxaceae) sačuvali su nam se ostanci od stabla Ginkg o
adi an tboid es, koji je za gornjega miocena u Evropi izumro.
Sada živi od toga roda samo jedna jedina vrsta u Kini i Japanu
i osobita je svojom spoljašnošcn; to je Gingh o bilob a
(Salisburia adiantifolia), koju presadiše u Evropu god. 1754.


Fosilnu (okamenjenu) vrstn našao je u okolici susedskoj
barun E 11 i n g s li a u s e u te ju odredio kao paprat A d i a n t u m
kojoj nalikuje svojom plojkom. Dr. Pila r prispodobio je list
sa liš(5em sada živuće vrsti, te se osvjedočio, da ima pred sobom
Gingho , onaj čudnovati rod Conifera, koji nalikuje listnatome
drveću.


Našli su ga kao okaminu na nekojim mjestima sjeverne
Amerike, na Groenlandiji, u Italiji, u glina samlandskih, u
smedjem ugljenu kod Bovej Tračeva.


Fosilna vrsta nalikuje toliko danas živućoj, da je nemogućeodrediti
razlike´´´.


I paome su (Palmen) rasla za pradobe u okolici zagrebačkoj
iz roda Sa bal i Palmantes, kojih bijaše i u drugim
krajevima Evrope. Bilo ili je u Englezkoj, sjevernoj Njemačkoj,
gornjoj Italiji, u južnoj Francezkoj, kako to iztiee Z i 11 e 1
(str. 807), a da su one mogle rasti, morala je srednja godišnja
temperatura iznašati barma 18*^. Debla, koja nadjoše u ugljenicima
u Saskoj i druguda, svjedoče, da paome nigu rasle


* Gringkho bude do 30 m. visoko piramiđalao stal>lo, gladke, sive kore,
Grane su mu izmjenite, raztrešeno vodoravne ili spuštene. Kožnato lišde je
10—12 cm. dugo, 6—8 cm., široko, rombički lepezasto i urezano, dvokrpasto ili
nepravilno rovaSeno krpaste. Mužke macice su 25—30 cm. duge, 6mm. široke,
plod do 3 cm. dug, opora okusa, kojega u domovini prže i jedu, a daje i dobro
ulje. Evropskomu podneblju prija. L. Beissne r (Nadelholzkunđe, str. 191—192)
vidio je u botaničkom vrtu u Milanu stablo do 40 m, visoko od 1-20 m. premjera
a u Karlsruhu stabala od 20—30 m. visine. U Zagrebu ima jedno stablo i u
perivoju kr. universe uz tamošnji stup oglasnik.