DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1897 str. 37 <-- 37 --> PDF |
— ´277 — čilo i okamenilo. Da bijaše ta voda veoma vapaovita svjedoči i tamo izkopana sedra, koje ima u nas mnogo i oko slapova Gacke kod Svice^ ima je pod Plavčom glavom kod Plaškoga podzemno, gdje je ljudi izkopaju i prodavaju. Kao što je priroda sahranjivala organizme nekoč, tako ih ona sahranjaje i danas. Oko pradobnih grobišta mora da je vladala tišina, jer se inače odtisci lišča nebi onako liepo i pravilno sačuvali. Nisu oni postajali u sredini jezera, nisu uz bujice i vode brzice ili daleko od obale. I naši čretevi i tresatišta pradobna su grobišta. Jasnoće radi valja nam iztaknuti, da su geolozi cielu zemaljsku koru razdiodili u tri glavne hrpe: I. u paleozoičku, II. u mesozoičku i III. u nezoiČku hrpu. Prva se hrpa razpada u sliedece formacije: A) kambričku, B) siluričku, C) devonsku, D) karboničku (formacija kamena uglevlja) i E) permsku formaciju. Mesozoička hrpa dieli se u triasku (trias), jursku (jura) i krednu (kreda) formaciju, dočim neozoičku hrpu dielimo u tertijarnu i kvaternu formaciju´^. Tertijarna formacija dieli se na periodu Evoena, Miocena i Pliscena. Obzirom na pradobnu floru okolice zagrebačke zanimat če nas najviše perioda miscensk a s koje je ona glasovita cielim svietom. Mi ćemo cienjene štioce najprije upoznati sa fosilnom florom Suseda, Dolja, Goljaka kod Zagreba; poslije čemo poči do Radoboja pak se i ovdje prenieti duhom u ono dnevno doba, kad tamo modrilo more, a napokon ćemo poći k jugu, u posestrima Dalmaciju do planine, Promine, da i njoj upoznano pradobno bilje. * Dr. K. S c h u m an n: Lehrbach d. systematisclieri Botanik, .Phythop< i,laont.ol{;gie u. Phytogeogrćipliie. Shattgart 1894. tstr, 527. |