DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1897 str. 45     <-- 45 -->        PDF

- 43 —
Sitnice.


Unovčenje nekojih použitaka u području kr. nadšumarskoga
ureda u Tinkorcih za godinu 1897.


Zirovinu i pašarinu u srezu Dvojane zakupio je L. WaUer
za 455 for. a u srezu Trstika isti za 226 for. u srezu Prašnik, Mato
Tačković za 1010 for., u srezovih Zuberkovački Psunj br. 27. i 28.
Antun Dabić i to prvi za 543 for. a drugi za 857 for.; u srezu Javidka
greda, Joco Marić za 1212 for. i napokon u srezu Suše, Antun Stanivuković
za 743 for.
Pašarin u na Podgoričkoj adi zakupio je M. Grozdanović za 400 for.


Kupinovačkoj adi >: w M. Lalić za 180 for.
Martinskoj adi >: » K. Turčinovic za 65 for.
Drenovačkoj adi s » M. Lekič za 260 for.
Mišarskoj adi >: » isti za 61 for.
Grabovaekoj adi » » isti za 7 for.
Progarskoj adi » » isti za 16 for.
Boljevaekoj adi » » L. Miljušković za 5 for.
Dreuskoj Obćina Batajnica , z. 595 for.
Gubaćevu Rudolf Henn za 207 for.
Ribolo v u Malom Strugu zakupic K. Hergota i drug za 405 for. — nč.
uu
Velikom Strugu
Šumariji Jamini
»
»
A.
P.
Beismann
Ih oni ć
za
za
552 for. — nč.
65 for. 10 nč.
u šumariji Nemceu šumrriji Županje
»
»
J.
J.
Kostenac
Vuković
za
za
225 for. — ne.
3lfor. 55nč.
u šumariji Morović, » St. Petrović za 9 for. 60 nč.


Podizanje voćarstva u Magjarskoj. Kr. ugarski ministar za poljodjelstvo,
da unapredi domaće voćarstvo i sadnju voćaka kraj puteva
uz pripomoć šumarstva, naredio je svim šumarskim oblastima, da pobiru
plod onib divljih voćaka, koje se u dotičnim nalaze, poimence pako jesu
to: divlja kruška, jabuka, trešnja i višnja. Kod pojedinih šumarskih
oblasti osnovati će se u tu svrhu bilinski vrtovi u kojima (će se iz sjemena
uzgajati dvogodišnje mladice, koje će služiti kao podloga za ciep-
Ijenje. Te će se astupljivati državnim ciepilnjacima, a odavde će se ciepovi
razašiljati širom zemlje.


Konzerviranje drva. Pogledom na konzerviranje drveta sa katranovim,
parafinovim i sličnim uljem, pronađjeno je znatno poboljšanje na
koje je već uzet englezki patent. Izkustvom se je naime pronašlo, da
kiša vremenom izpere lagana i izhlapljiva, impregnacijom u drvo upijena
ulja, usuprot, težko ulje da ostane u drvetu i da se drvo jedino
usljeđ toga težkoga ulja od truleži i t. d. sačuva. Usljed toga če po"




ŠUMARSKI LIST 1/1897 str. 46     <-- 46 -->        PDF

— 44 —


sjednik toga patenta u buduće samo težkim uljem drva impregnirati.
Nu impregniranje sa težkim uljem može se samo onda uspješno obaviti,
ako se isto raztopi u benzinu. Nakon obavljene impregnacije na takav
način, može se benzin grijanjem opet natrag iz drveta izciediti; ua taj
način prištediti će se puno od skupociene tekućine, a osim toga ostati će
u drvu samo one substancije, koje su jedine kadre drvo očuvati.


SchniickeOT ziibčasti klin. Kako je poznato, sadanji kod izradbe
služeći klinovi, kao gvozdeni tako i drveni, ali ponajpače oni prvi, —
imaju tu manu, izskaeu i time više puta radnicima pogibeljni budu. To
izskakivanje dogadja se ponajpače onda, kada se razbija smrznuto drvo,
zatim kod čvorastih i žilavih gula. Da se te mane obidju, napravio je
njemački šumar Rikard Schniicke zubčasti klin, koji je posve istovjetan
sa dosadanjim željeznim klinovima, samo što mu stranice uiesu gladke,
nego upoprieko zubaste. Na taj način je izkakivauje klina zapriečeno.
Osim te prednosti, spominje se još i ta, da je usljed umanjenoga, trvenja,
koje se ne proteže na cielu stranicu kao kod gladkih klinova, nego samo
na zubce, zabijanje klina puno lakše. Tako oni, koji taj novi klin hvale.
Nu ima i takovih šumara — a tih je čini mi se većina, — koji novomu
klinu ne priznaju nikakove prednosti pred drvenim bukovim klinom,
dapače tvrde, da taj zubčasti klin za bukovim ne samo zaostaje, nego
se dapače puno puta ne može niti upotriebiti. Mana mu je naime ta,
da se zubci zajedu u drvo, pa s klinom´ niti unutra, niti van. Kao najbolji,
tako će i ovdje istom dulje izkustvo moći izreći svoju pro ili
contra. J. K.


Pogibelj od dima. Po Gebaueru dokazano je, da šume u Saskoj
veoma mnogo trpe od dima iz industrija!nih dimnjaka. Tako je na
primjer malo ne svakolika šuma u okolici Freiberga, gdje se mnoge
talionice nalaze, propala; taj ist slučaj nalazi se i u Chemnitzi. Najopasniji
dim je iz kemičkih strojarnica, zatim iz ciglane. Četinjače trpe
mnogo više od listače, jer ove potonje mienjaju svake godine lišće; pošto
pako saske šunie gotovo od samih četinjača sastoje, to je ta pogibelj
za tamošnje šumoposjednike tim veća, te je već došlo do znatnih tužba
u tom pogledu.


TTl*do<3a raznoga drve<5a. Iztraživajući vrstnoču raznolikih pila
došao je prof. K. Gayer i do rezultata, koje je drvo tvrdje, odnosno,
koje stavlja pili najveći ođpor, kada s njome okomito po drvnoj vlaknini
povlačimo. Iztraživanja obavljala su se na frižkom (neosušeuom) drvetu.
Uzmemo li stupanj tvrdoće za bukvu TO tada ima:


grab, lipa, vrba, topola, 1-87, ivovina, breza, javor, 1-35, hrast
1"03, joha (jalša) 0´91, omorika 0´60, jela 0´56, bor 0´53.
Baur. Ceutrallb.