DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1897 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Niesmo ni oni šumski idealiste, koji odgajaju šumu radi šume same; a niti ona vrst pristaša čiste zemljištne rente, koja conditio sine qua non zahtieva od šumskog gospodarstva stanovite kamate, makar i uz riziko, da bi šumska substancija mogla time u opasnost dođi; nu s druge strane opet moramo iztaknuti, da ne bi značilo gospodariti, nego negospodariti, kada ne bi udesili naše šumarenje tako, da od njega što veći dohodak ubrati možemo. Taj najveći dohodak ne ćemo sigurno dobiti onda, ako budemo čekali na glavni užitak, koji u hrastovim sastojinama jako kasno dolazi, nego ćemo nastojati, da ono, što od samog hrasta postići ne možemo, postignemo na koji drugi način, ali ipak tako, da ostanemo vjerni preduzetoj si zadaći, da ćemo naime za glavni užitak na koncu obhodnje imati hrastovu šumu. Buduć da se je kod nas pod zadnje doba počela ovdje ondje pojavljivati težnja za ugojem čistog hrastika i to počam od prve mladosti mu, ponukala me je ta okolnost, da napišem ovu razpravicu; a da u njoj iztaknuti nazori budu jasniji i razumljiviji, morao sam ju sa ovo nekoliko rieči kao u ime predgovora uvesti. Dok posavske hrastove šume niesu još medju državom i obćinama razdieljene bile, pomladjivale su iste većim dielom putem preborne sječe, samo neznatni popravci obavljani su sjetvom pod motiku. U tu svrhu bila je stanovita šumska površina — oko 300—500 jutara velika — pod zabranu stavljena, te se je na istoj godišnja potreba na ogrievu i gradji pravoužitnikom putem priebora izdavala. Počelo se dakako sa šumama, koje su najbliže do sela bile, te je bilo u principu (koji se ipak nije svagdje točno obdržavao), da se najprije povadi biela šuma: jasen, briest, grab, a zatim hrastovi. To vadjenje na tako ograničenoj površini trajalo je 10—15 godina, a prema tomu trajalo je isto tako dugo i naravno pomladji |