DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1897 str. 15     <-- 15 -->        PDF

13


dobitkom u »velikom«, evo cielokupnog rezultata gore spome


nute proriede, koja nam je dala:


10 m^ jasenove grdje a 5 for 50 for. —
45 ma jasenovih drva II vrsti a 48 nč. . . . 21 » 60
100 ma » » III » » 32 » ... 32 » -—
90 m" briestovine II , » 40 » .. . 36 » —
280 m^ » III » » 27 » . . . 75 » 60
40 ma topolo vine i j osovine II vrsti 33 . . . 13 » 20
33 m2 » » III » 22 . . . 7 » 26


Ukupna biela šuma:


10 m^ gradje .. . 50 for. —


235 fr. 66 n.


588 m^ goriva . . . 185 » 66
Usuprot dobivano je hrastovine :
300 ma goriva III vrsti a 27 nč 81 for. —


Dakle u „velikom" iznaša dobit za bielu šumu za skoro
200"|o više, nego li za hrastovinu, ili: kod prve proriede u
37 godišnjoj sastojim sa 0.6 — 0.7 hrastovine i 0.3 — 0.4 biele
šume dobili smo po jutru za hrastovinu 81 novč. a za bielu
šumu 2 for. 36 nov. Da je ta sastojina bila 1.0 t. j . čista
hrastova, onda bi nam ta prorieda u mjesto 317 for,, dala
circa 120 for.. ili kakovih 400 ma goriva [za koje se možda
ne bi ni našao kupac] umjesto 900 ma, koji su sbilja za gornju
svotu (317 for) unovčeni. To smo zato spomenuli, jer ne ćemo
pogriešiti, ako kažemo, da su ona krupnija jasenova i briestova
drva kupcu u obće omogućila kup te proriede, jer kako je
poznato, drva treće vrsti jedva da mogu pokriti trošak izradbe,
izvoza i šum. pristojbe, pa to je glavnim uzrokom, da mnoge
naše sastojine moraju čekati do 30. godine, da budu prviput
proriedjene.


Rezultati gornje proriede uče nas, da ne imamo pravo,
ako idemo zatim, da već od prve mladosti odgajamo
čistu hrastovinu; oni nas nadalje uče, da hrastovina
ne će ni najmanje trpiti, ako sve do III. dapače i IV. dvadesetgodišta,
dakle do 60 odnosno 80 godina pričuvamo barem
10—15°io biele šume uz hrastovinu i to zato, jer je: