DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1896 str. 47 <-- 47 --> PDF |
— 509 lievaonice željeza proizvađjale su godine 1893. u Englezkoj 6380 t. Njemačkoj 4404 t. Francezkoj 2010 t. Sve ostale države zaostaju dobrano za gore navedenim množinama. Usuprot tomu jo uvoz drva u Englezku sa 3,859.000 m´ u godini 1860. narasao do godine 1890. na 10,205.000 m^ t. j . za 168 postotaka, dočim je u istomu razdobju sveukupna vanjska trgovina Englezke samo za 100 postotaka t. j . od 375 na 749 funti sterlinga porasla. Uzme li se u obzir, da glavni dio u Englezku uvezenoga drvlja sastoji iz dasaka i gredica, dakle jur izradjenoga materijala, tada ne ćemo faliti ako surovinu u godini 1860. uvezenog drvlja procienimo na 4,824.000 m^ a onu od godine 1890. na 12,756.000 m^ Francezka ima oko 3,000.000 ha. državnih šuma, a te su proizvdjale u godini 1892. oko 2,124.000 m^ gradjevnog drveta. Popriečno iznašao je uvoz gradivog drva u Francezku od godine 1881—1890 okolo 4,092,000 m" izvoz pako 916.000 m^ prema tomu uvoz više za . . . 3,176.000 m* Da se dakle smogne za englezki uvoz surovi materijal od 12,756.000 m´, nuždna je šestputa veča količina drva od one što ju francezka državna šuma producira. Drvni izvoz iz Englezke posve je neznatan, on je iznašao godine 1886. samo 1´2 postotka, a godine 1890. jedva 11 postotka uvoza. Fraucezki drvni uvoz u Englezku representirao je godine 1881. svotu od 10,760.000 franaka, godine 1890. skočila je ta svota na 17,671.000 fr. a godina 1893. na 23,750.000 fr. Englezka je najbolji trošilac francezkih drva, a ta se sastoje večim dielom iz okrugljaka nuždnih za ugljenike i rovove, kojih Englezka sve to većma potrebuje. Dočim joj je Francezka te vrsti drva godine 1870 samo za 798.000 fr. podavala, iznaša vriednost u godini 1893 te vrsti uvezenih drva 10,565.000 fr. To dolazi odatle, što je Englezka proizvadjala kamenog uglja god. 1870 oko 112,125.000 t. god. 1880 oko 149,166.000 t. god. 1890 oko 184,520.000 t. god. 1893 oko 187,277.524 t. Nu ciena drvetu nije rasla u istom razmjerja, ona je svoj vrhunac postigla u godini 1867—1877; uzmemo li tadanju cieuu sa lOO, tada je iznašala ciena u godini 1873 jedva 71. To padanje ciena potiče odatle što su umnožavanjem željezničke mreže transportna sredstva jeftinija postala. Tako je na primjer i englezka trgovačka flota razpolagala godine 1885. sa brodovljem od 7,430.000 t´ a godine 1891. sa brodovljem od 8,279 000 t. Isto tako otvorile su se i šume, koje su prvo toga bile nepristupne. |