DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9-10/1896 str. 33 <-- 33 --> PDF |
- 407 — na vrh krošnje \^isokih stabala. Takove prekrasne pojedince vidio sam u Ljeskovoj draži i velika mora da je naslada za oko, kada u ljetu procvatu bielim cvietom, a u jeseni se okite pahuljastim, uglednim paštitcima. Uz Dobru medju Skradom i Moravicama najobičnije je stablo crna jova (Alnus glutinosa), koju povija biela loza, te je i po drugom drveću i grmlju tako česta, da u jebeni, kad se je plodom zakitila, putujućemu osobito pada u oči. Prekrasan je nakit šumskih okrajaka crnogorice s r e b r u t alpinsk i (Clematis alpina; Alpen Waldrebe) u kojega je stablika povaljena ili pridignuta, lazući po granama smreke ili jele, koje ukrasuje velikim, modrim cvietom, a poslije zaokruženim, perastim plodom. Treća, ali puno riedja povijuša je bršlj an (Hedera Helix), dočim je u primorju, gdje bude i poput stegna debeo, veoma običan. Bršljan povija stabla ili po njima laži, ali laži i po zemlji, kamenju i pećinama. U Goskom kotaru našli smo ga na pećinama oko Hajdove hiže u malim pojedincima, gdje niti cvate niti plodi, dočim je kraj mora tako pun crnih bobulja, kao da bi ih po grančicama povezao.´ Bršljan spada medju epiphjte, nu imamo u bjelogorici i jedan parasit, a to je imela biela ili imelica (Viscum album; weisse Mistel), koje ima i po jelama , u šumi Ilovcu, prama Brodu, a list joj sitniji od pojedinaca, koji rastu po našim voćkama. Veoma je riedka Spirae a can a (Graufilziger Spierstrauch), jer dosele poznata samo sa Risnjaka, a inače raste oko Plitvičkih jezera, a nije riedka kod Smiljana u Lici na vrhu Krčmaru. ´ Tek kad se bršljan udeblja, cvate i plodi svako godine. Kadkad mu obumre đolnji dio stabla, nu on ipak raste i buji. Takav bršljan ima u Hampton-Courtu kod Londona, velikom, zaokruženom krošnjom. Nu bršljan ae dade i uzgojiti kao stabalce, pa se onda širi poput kišobrana. (Koeh: Dendrologie, I., 679.J. |