DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1896 str. 44 <-- 44 --> PDF |
— 362 — inteligencije sam uživati, kod spore šumske produkcije to usuprot nije moguće, bar ne u pođpunoj mjeri. Dok kulture porastu, dok se skupociene melioracije budu izplaćivale, dotle ili je ugovor utrnuo, ili je zakupnik umro. Veoma je težko takav zakupni ugovor stvoriti, da zakupnici ne diraju u šumski kapital, već da budu samo uživatelji zakupnog objekta. Mi smo iznimni položaj sume do sada samo sa ekonomske strane promatrali; mi smo govorili o produkciji dobara, koja imaju svoju mjenbenu (prodajnu) vriednost, i gospodarskim uspjesima, koje šumovlastniku šumarenje odbacuje. Moje razmatranje ne bi bilo podpuno, kada ne bih u kratko spomenuo još onih mnogih darova, koje šuma ponajpače siromašnim razredom pučanstva dariva. Stotine tisuća žitelja drvari se b e z p 1 a t n o sa sitnim odpadcima, mnogi pravoužitnici i potomci im dobivaju bezplatnu gradju, ogrievno drvo, pašu, žirovinu i t. d. a napokon mnogi te mnogi — u pomanjkanju drugotne zasluge — sabiraju bezplatno, ili uz neznatnu uplatu: jagode, gljive, cvieće, mahovinu i t d po šumi. Radi se tu o milijunih, koji se ne nalaze u šumskim računima. Dohodak za same jagode iznaša u nekim njemačkim šumarijama na godinu 20—^30.000 maraka, a to je sigurno liepa zasluga za siromašne obitelji. Nu šuma ima. naprama ostalom obrtu, još i državnogospodarstveno znamenovanje, dočim upliva i djeluje na dobrobit naroda i zemlje, koji se upliv doduše ne može brojkami izraziti, jer se smatra kao sveobće narodno blago. Koja razlika, kada se sustavimo pred vratima ogromne tvornice i kada dodjemo šumi na domak! Tamo čitamo velikima slovima: „Tko ovdje ne ima posla, ulaz mu je zabranjen." A tko ti brani ulaz u šumu ? Tko god se hoće, bilo duševno bilo tjelesno okriepiti, svakomu je otvoreno veličanstveno carstvo nedoglednih tamnih lugova. Svatko, tkogod ima dušu i srce, nalazi neizcrpive pobude u toj nenadkriljivoj izloži i majke-prirode : i slikar, i glasbenik i filozof ne mogu proći šumom, a da ne obogate maštu ili znanje s novim pronalazkom Sto bi bio Monakov, Berlin, Baden, Heidelberg i mnogi drugi gradovi, da nije u |