DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1896 str. 39 <-- 39 --> PDF |
— 157 — šumarske, gospodarske i kulturno-tehničke znanosti, a trajati će pet dana i to od 24. do 29. veljače, svaki dan po pet sati. Sati su lako poredani, da svaki pojedini slušatelj može sva predavanja posjetiti; nagrada za jedan sat iznaša 1 for. Medju ostalimi predavanji spominjemo G u 11 e n- b e r g 0 V 0: »Ueber Grundlagen der Forsteinriclitung.« W a n g o v o: »Die Wildbac]iverbauung in den europiiisehen Culturstaaten.« Gran-ovo: »Versuche von Hertz, Tesl a und Rontgen.« Rezekovo : »Moderne Dampf- und Petrolenmlocomobile« Guttenbergovo : »Neue Methoden und Instrumente in der Holzmesskundc.« Neurathovo : »Der Capitalismus, der Laadbau und die Arbeiterclasse.« Exnerovo : »Deber teclinische Neubeiteu in der Holzbearbeitung.« Oelweinovo : »Ausniitznng der Wasserkrafte.« Kako se iz tih nekoliko primjera vidi, biti će ta predavanja vanredno zanimiva. — Bude li nam moguće, nastojati ćemo, da upoznamo naše čitatelje sa pojedinima predmetima makar samo u kratkom izvadku. OmorikoT prelac (Lip. monacha). Profesor Dr. Metzger u Miindenu proučavao je narav omorikovog prelca u tu svrhu, da uzgoji bakterije toga zareznika, kojima bi se bakterijama (bacilima) trovale, odnosno uništavale zdrave gusjenice, kao što se to čini sa Lofflerovim bacilom sa miševima. Iz njegove razprave proizlazi, da je uzgojio sedam raznovrstnih »kultura« toga bacila; hoće li te »kulture« biti od praktične koristi, toga još ne znamo. Kod tog iztraživanja pronašao je Metzger i ovu zanimivu činjenicu: da se naime iz jajašca, snešenih od jednoga te istoga leptira, izlegu gusjenice, od kojih se neke četiri, a nekoje pet puta presvlače, i da neke od tih gusjenica, koje u zakukuljenom stanju 16Y2 dana miruju, postaju ženski, dočim one, koje u obliku kukuljice 19 dana žive, postanu mužki leptiri. Od svakoga legla izvale se dakle ženski leptiri za tri dana prije od mužkih; ta prirodna pojava omogućuje križanje izmedju jednog i drugog legla, a to je jedan od važnih uvjeta za uzdržanje vrsti. Koja je godišnja doba najbolja za obaranje stabala ? Šumarski nadzornik grada Strašsburga barun Haacke odgovorio je prvo 130 godina t. j . 1764. godine na to pitanje ovako: Najbolji način obaranja sastoji se u tora, da se koncem travnja i svibnja ona stabla, koja posjeći hoćeaio, još dok stoje, tako visoko ogule, doklegod se samo visokima Ijestvama doseći može; nakon toga se tako oguljena stabla prevrše (oduzme im se krošnja) i ostave tako dugo stajati, doklegod se sav sok u žilje ne povrati. Drugi, ali manje dobar način rušenja jeste, ako se drvo u ljetno doba poruši i ostavi ležati, dok lišće ne povene, odnosno, |