DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4/1896 str. 38     <-- 38 -->        PDF

156 —


God. 1887. 1,234.722 kom. 38,372.901 kom. 51,606.623
n 1888. 14,453.395 40,085.975 54,539.370
« 1889. 12,957.263 48,248.774 61,206.017
n 1890. 5,462.172 38,924.017 44,386.189
n
n
»
1891.
1892.
1893.
1894.
7,336.034
7,230.323
7,017.572
2,512.512
60,546.208
34,218.503
53,060.843
51,963.425
67,882.242
41,448,826
60,078.415
54,475.937
Popriečuo u zadnjem desetgodištu . 52,141.785 kom.


IV. UTOZ francezkih dužica u Trst u godini 1895.
Ladjom iz Metkovića (bosanska roba) 4,353.000 kom.
Željeznicom Pragerhof—Kaniža, Barcs—Pakrac . . 344.000 »
Željeznicom iz Ugarske 256.000 »
Željeznicom Vinkovci—Brčka, N. Gradiška 232.000 »
Željeznicom Sisak-Zagreb 52.000 »
Željeznicom iz raznih strana 372.000 »


Ukupno . 5,609.000 koni^


Ako se s tim uvozom sravni uvoz francezki hrastovih dužica u
zadnjih deset godina, to ćemo vidjeti da je uvezeno u Trst:


God. 1885. . 13,452.928 kom
» 1886. . 11.449.204 »
» 1887. . 18,184.308 »
» 1888. . 16,436.695 »
» 1889. . 13,975.301 »
» 1890. . 8,408.653 »
» 1891. . 6,687.429 »
» 1892. . 12,042.335 »
» 1893. . 5,118.000 »
» 1894. . 3,442.699 »


Različite viesti.


NaukoTni tečaj za praktične šumare na visokoj c. kr. školi
za zemljotežtTO u Beču. Svrha tim naukovnim tečajem jeste ta, da
upoznaju praktične šumare sa najnovijimi i najvažnijimi rezultati na
polju šumarske znanosti. Ti tečaji postoje već dvije godine, a izkustvo
je pokazalo, da su sbilja potrebni; oni obuhvaćaju malo ne sve grane




ŠUMARSKI LIST 4/1896 str. 39     <-- 39 -->        PDF

— 157 —


šumarske, gospodarske i kulturno-tehničke znanosti, a trajati će pet dana
i to od 24. do 29. veljače, svaki dan po pet sati. Sati su lako poredani,
da svaki pojedini slušatelj može sva predavanja posjetiti; nagrada za
jedan sat iznaša 1 for. Medju ostalimi predavanji spominjemo G u 11 e n-
b e r g 0 V 0: »Ueber Grundlagen der Forsteinriclitung.« W a n g o v o:
»Die Wildbac]iverbauung in den europiiisehen Culturstaaten.« Gran-ovo:
»Versuche von Hertz, Tesl a und Rontgen.« Rezekovo : »Moderne
Dampf- und Petrolenmlocomobile« Guttenbergovo : »Neue Methoden
und Instrumente in der Holzmesskundc.« Neurathovo : »Der
Capitalismus, der Laadbau und die Arbeiterclasse.« Exnerovo : »Deber
teclinische Neubeiteu in der Holzbearbeitung.« Oelweinovo : »Ausniitznng
der Wasserkrafte.« Kako se iz tih nekoliko primjera vidi, biti
će ta predavanja vanredno zanimiva. — Bude li nam moguće, nastojati
ćemo, da upoznamo naše čitatelje sa pojedinima predmetima makar samo
u kratkom izvadku.


OmorikoT prelac (Lip. monacha). Profesor Dr. Metzger u Miindenu
proučavao je narav omorikovog prelca u tu svrhu, da uzgoji bakterije
toga zareznika, kojima bi se bakterijama (bacilima) trovale, odnosno
uništavale zdrave gusjenice, kao što se to čini sa Lofflerovim bacilom
sa miševima. Iz njegove razprave proizlazi, da je uzgojio sedam
raznovrstnih »kultura« toga bacila; hoće li te »kulture« biti od praktične
koristi, toga još ne znamo. Kod tog iztraživanja pronašao je Metzger
i ovu zanimivu činjenicu: da se naime iz jajašca, snešenih od jednoga
te istoga leptira, izlegu gusjenice, od kojih se neke četiri, a nekoje pet
puta presvlače, i da neke od tih gusjenica, koje u zakukuljenom stanju
16Y2 dana miruju, postaju ženski, dočim one, koje u obliku kukuljice
19 dana žive, postanu mužki leptiri. Od svakoga legla izvale se dakle
ženski leptiri za tri dana prije od mužkih; ta prirodna pojava omogućuje
križanje izmedju jednog i drugog legla, a to je jedan od važnih
uvjeta za uzdržanje vrsti.


Koja je godišnja doba najbolja za obaranje stabala ? Šumarski
nadzornik grada Strašsburga barun Haacke odgovorio je prvo 130 godina
t. j . 1764. godine na to pitanje ovako: Najbolji način obaranja sastoji
se u tora, da se koncem travnja i svibnja ona stabla, koja posjeći
hoćeaio, još dok stoje, tako visoko ogule, doklegod se samo visokima
Ijestvama doseći može; nakon toga se tako oguljena stabla prevrše
(oduzme im se krošnja) i ostave tako dugo stajati, doklegod se sav sok
u žilje ne povrati. Drugi, ali manje dobar način rušenja jeste, ako se
drvo u ljetno doba poruši i ostavi ležati, dok lišće ne povene, odnosno,




ŠUMARSKI LIST 4/1896 str. 40     <-- 40 -->        PDF

— 158 —


dok lišće sav sok ne izvuče. Treći i najgori način je onaj, kada nastane
nnžda za drvom, pa se isto po zimi posječe.


Kako se vidi, način obaranja prvo stotine godina skroz je razrožan
današnjemu, jer se dan danas drži zimska sječa na najracijonalniju. Nu
čini se, da naši stari niesii baš tako neizkusni bili, kako mi sada o njima
sudimo, jer iz onoga doba potječuće drvo za raznim sgradama još je i
danas zdravo i čvrsto, dočim se o novijim sgradama, koje su gradjene
sa drvom sječenim usred zime, to žalibože ne može tvrditi.


Osvrt na odgovor u br. 1. „Šum. lista". Uredničtvo »Šumar,
lista« dalo si je truda u pomenutom broju »Šum. lista« dokazati na pitanja
u broju 11. »Šum. 1.« od pr. godine, što po riečniku znače rieči
»gnjezditi, mriestiti i pariti se«, nn taj odgovor nije shvaćen u smislu
pitanja. Ja se ovdje neću upušćati u pretresivanje rieči, što koja po
ovom ili onom riečniku znamenuje, već razjasniti, kojoj peradi po prirodi
pripada, da joj se kaže »gnjezdi«, kojoj »mriesti« i kojoj »pari«.


ad 1. »Gnjezdi«, što Niemci vele horsten, kaže se onoj peradi, koje
je priroda netom izležene već sparila. U ovu kategorija spadaju orleši,
velika sova ušara, velika droplja, golub, grlica i mn. dr., koje samo dva
jajeta snesu i iz kojih se uviek izleže jedno mužko a drugo žensko. Kod
grabežljivih ptica opaziti ćemo, ako im u gnjezdo zavirimo, da jaja nisu
jednake veličine, već jedno veće, a drugo manje; iz onoga većega izleže
se ženka, a iz manjeg mužak; tako je i kod velike sove i mn. dr. Dočim
obratno kod koristne peradi n. pr. velike droplje, goluba i mn. dr. mužak
je uviek krupniji od ženke. Ovo dvoje, mužak i ženka u jednom gnjezdu
izleženi, ostaju Spariti doklegod žive, izim ako bi koje slučajno na drugi
koji način a ne naravnom smrću poginulo. Kad bračno doba nastane,
ne treba mužak ženku za para tražiti, jer ju već ima; oni skupa gnjezdo
grade, mlade skupa odhranjuju, jedno sagradjeno gnjezdo više godina
pridrže te ga samo popravljaju, ako je oštećeno; kad to čine, znak je,
da će ženka skoro jaja nesti. U sriemskoj županiji, gdje orleša više nego
li drugdje ima, mogao sam često čuti, gdje vele: orleši gnjezde se.


2. »Mriestiti« je, što Niemci kod divlje peradi vele »balzen«, a kod
pitome peradi kažu »sich tretten«. Mriesti, upotrebljuju ne samo lovci i
ornitologi, već je ovo nazivlje u našem narodu običajno kod peradi, koja
u vi.šeženstvu živi, to jest: gdje mužak ne drži jednu ženku, već ih ima
više, kao kod roda kokosa, n pr. tetrieba, fazana, Iještarka i mn. dr.
Kad bračno doba nastane, omriesti (oplodi) jedan pjeto više ženka, nu
ona se brine sama, gdje će si gnjezdo prirediti i kako će svoje mlađe
odhraniti. Ovaj izraz, kako rekoh, jest u narodu običajan, gdje sam u
selu često čuti mogao, gdje vele »kokoši se mrieste«.


ŠUMARSKI LIST 4/1896 str. 41     <-- 41 -->        PDF

— 159 —


Da se >mrieste« i kod riba rabi, poznato je, ali više mi je poznato,
da ribari od zanata vele riba »bije se«, što je po činu i pravo shvatito,
a kad ikru baca kažu „mriesti se."


3. »Pariti se« (sdružiti se), Niemci vele: »sich paaren». Ovaj izraz
rabi se kod peradi, koja u velikom družtvu (jatu) živi i kad bračno doba
nastane, traži mužak ženku, da se s njom spari. U ovu kategoriju spadaju
divlje patke, guske, jarebice i mn. dr. Ova perad nosi mnogo jaja,
dok ženka sjedi na jajib, izmienjuje ju patak na gnjezdu, dok se mladi
ne izlegnu. Svoje mladiće brižno čuvaju i odhranjuju; kad mladi poletari
postanu, sdruže se sa drugimi svoga roda i žive u jatu sve do vremena,
dok bračno doba ne nastane; onda traži mužak ženku, da se
s njom spari, što lasno u proljeće u velikih ritovih opaziti možemo, gdje
se jata pataka svoga roda sakupljaju i sparuju (sđruživaju) i onda zasebice
iz jata odluče i odlete. Kad to doba sdruženja nastane, čuti sam mogao
u narodu, gdje kažu, divlje patke pare se, nesti će skoro jaja.
Nu ni odgovor na pitanje pod točkom 4. u broju 11. »Šum. lista«
od pr. god. nije u smislu sbvaćen; pitanje je: kako bi se imalo kod
presadjivanja sadnica postupati, da se normalno razviju.


Šumar, praktičan u presadjivanju šumskog drveća i nešto u voćarstvu
vješt, ući će u trag manama, na koje kod presadjivanja javorovib
sadnica obzir uzet nije. J. E11 i n g e r.


Srnjaci u lovištih grofa M. Bonibellesa. Nadšumar P. Wittmaun
iz Komora opisao je u »Oesterr, Forstzeitung« deset srnećih rožčića
od srnjaka, ulovljenih na imanju grofa M. Bombellesa Zelen-dvori. Moramo
na prvi očigled priznati, da su rožčići vanredno liepi, i što više,
od vanrednih dimensija, ponajpače debljine; uu još više se moramo čuditi,
kad saznamo, da su srnjaci tih rožčića bili većim dielom dvogodišnji
jarčevi, samo dva bila su preko tri godine stari, — a ta dvojica
imali su rožčiće sa deset šiljaka! Svi ostali imaju tri jaka šiljka sa liepo
razvijenima ružama. Najjači srnjak bio otvoren težak 25, dvojica 22, a
ostali 19—20 klg.


Što se dakle težine tiče, to ista nije baš izvanredna, jer ja sam u
srezovih šumarije Lipovljanske dosta srnjaka ulovio sa 30 klg. (bez droba
i džigerice), isti su bili i veliki i ugojeni, ali onakovih rožčića, kao što
su Zelendvorski, nisu imali. Od ono trideset pari rožčića, što ih imam,
mogu se jedva dva najjača para sporediti sa najslabijima Zelendvorskima,
jer nijedan ne ima više od tri šiljka, osim jednoga, na kojemu se tek
ukazao četvrti šiljak. Lipovljanski su rožčići dosta visoki, imade ih od
26 cm., ali su tanki, sa slabo razvijenom ružom, nimalo ikričavi, nego
posve gladko izbrušeni. Lipovljanske šume iznašaju 12.000 rali u jednom