DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1895 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 478 — Ka raznih položajih neimaju ovi vrtovi uzvisitih gredica; nu na strminah moraju se praviti gredice u obliku stepenica. Ulaganje sjemena izvadja se na redove, 15 emt. red od reda, a redovi se obično vuku od zapada k istoku. U svrhu podržavanja vlage u tlu preporučuje se polaganje jednoga reda od kamenja izmedju dvajuh redova na gredici. Ovo zadnje ne samo da zadržava izparivanje vlage iz tla, nego podjedno štiti mladi usjev svojom zasjenom od sunčane prigrievice (žege). Po pravilu izvadja se sadjenje mladica od P. halapensis, P. maritima i P. picea, a sade se poslie prve godine svoga uzrasta; P. silvestris, P. austriaca, P. uncinata i Larix europ. poslie 2—3 godine; P. cembra i Picea vulgaris od 3—5 godina. Sa busom (en motte) presadjivaju se biljke samo iz pograničnih šumskih komada i to na onih mjestih, koja su pokrita lomljavinom od kamena (clappe). Najrazšireniji način sadjenja jest onaj sa golim žilama. Sadnja izvadja se u jesen. Na jednom hektaru izkopa se 7000 jamica pomoću budaka ili motike u dubljini od 40 cm. i u svaku jamu zasadi se od listača po jedno drvce, od četinjača po 3 (par potet, par touffe). Na taj način zasadi se po hektaru od listača 7000 ili od četinjača 21000 kom. Nasad jednoga hektara dodje oko 100 franaka skupa sa dobavom biljaka, ali ne računajuć ovamo sjeme i troškove u vrtu. Svako sadjeno mjesto oblaže se kamenjem, samo ako ga u blizini ima ; obično se medu po tri kamena, jedan oveći na gornjoj strani i dva pomanja na dolnjoj strani strmine. Ovo kamenje čuva vlagu tla, štiti mlade sadnice od mraza kao i od spiranja zemlje u vrieme kiš§,. Konačno nuždno je obraćati pozornost i na to, da ovo kamenje „nije plosnato i tanko, nego veće i manjeviše okruglo, a uz to biele ili sive boje. U Alpah su mi pričali, kako je jedan brigadi er, koji je nadzirao sadnju, dao obložiti mlado drveće od crnoga i glinastoga škriljevca, te kako je poslie kratkog vremena savkoliki nasad izgorio od sunčane prigrievice. Na odkritih, suhih južnih obroncih osobito u toplom predjelu (zoni) od velike je važnosti obdjelavanje tla u svrhu postizanja rahlosti i održavanja vlage. To se pcstizava osobitim načinom sadnje, koji je poznat pod imenom „Sjstem Conbourier" ili plantation en cordon. U izvjestnom pravcu izkapaju se stepenice u razmaku od 2 mt, bacajuć zemlju od gornje stepenice u nižju; nu prije toga polažu se na dno izkopane nižje stepenice izdanci od ivovine, biele akacije i dr.; sliedeće godine zasijavaju se ove stepenice travom (esparzetom), a godinu dana kasnije pristupa se sadjenju četinjača (čamovine) Pireneje. Sve, što sam do sad kazao o reguliranju gorskih potokš, i o načinah pošumljivanja, odnosi se samo na Alpe. Glavni karakter poslova u Pirenejah razlikuje se od onih u Alpah u malo čemu i ja ću iznieti i njihove osebujnosti. Prije svega njekoliko rieči o samih Pirenejah. Gorski hrbat ovdje je više stisnut, a doline su užje, te pojedini vrhovi manje se iztiču, nego u Alpah. Svojom veličinom, divljačtvom svoje prirode mnogo podsjećaju na Kavkaz. |