DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10/1895 str. 30     <-- 30 -->        PDF

— 4U —


jemo od potonje godišnje upravne troškove i porez, onda nam ostatak daje
gospodarstvenu vriednost zemljišta BM, pa je tada;


Hu -{- Da(l-op)u—a -f-I)b{lop)´U´—b -f-De(l op)u—c —k(l.op)u


0-op.


Ako nadalje razdielimo gornji za r ustanovljeni i^raz sa 0"op, onda dobijemo
zemljištnu prihodnu vziednost Bu, naime:
B —^^ "^" -P^Cl´OjP)^"^ + Db(lop)u-b 4- Dc(l op)u-c . . Jc{l-op)u _ .T^ , <.-,


~ {l-op)u — 1.
Istu ovu vriednost moramo dobiti, ako sve prihode i kulturne troškove
na sadašnjost diskontiramo i onda od ovih (F+S ) odbijemo.— Glavni užitak,


J/M


koji dolazi svakih u godina k sječnji, ima sadanju vriednost -^j— . , proreda


pako, koja dolazi prvi puta poslie a godina, a zatim u razdobljih od u godina,


ima sadanju vriednost \ , analogno ovomu ima sadanju vriednost


prorede, koja dolazi posije b, c itd. godina.


Odbijemo li od sbroja na sadašnjost diskontiranih prihoda u istomu obliku
sve razhode, onda nova razlika mora dati izraz za gospodarstvenu vriednost
zemljišta Bu, dakle


j, Hu Da(l.op)u~a Db{l.op)u-b Dc(l.op)u-c A;(l.op)« _
"~(l.oi))M-l "" (hop)u—l ^ (l.op)M-l "^ {l.op)u—l jLop´ju—l


-{y+s)
... _Hu^Da{{.op)u—a-^Db(l.op)u-h-^Dc(l.op)u-c — Jc(i.op)jt


^ i.OpM—I ^ { -T )


t. j . isti izraz, koga smo i prije dobili.
Primjer. Neka borova sastojina u´jetuje, da će dati po odbitku troškova
sječenja sliedeće dohodke: Konačni sjek u vriednosti od 950 for., zatim prorede
sa vriednosti u 20. godini od 5 for., u 30. god. od 18 for., u 40. god.
od 25 for., u 50. god. od 28 for. — Ako kulturni troškovi iznašaju 30 for.
popriečno po Ha., a godišnji porez i uprava 3 for., onda bi se uz 3 % ukamaćenje
izpostavila sliedeća vriednost tla :


^^^ = {103)60-1 ´ 0 03^
_ 900 + 5 X 3-2620 + 18 X 2.4273 + 25 X 1-8061 + 28X 1-3439 - 30X ´>.8916 3_ ^
4,8916 0.03
= 77.04 for.


U svakomu u knjigo-i računovodstvu dobro uredjenom šumskom kućanstvu
dade se uviek približno prava gospodarstvena vriednost tla ustanoviti,
koja ima biti podlogom daljnemu računanju, pa se stoga imaju k tomu takove
sastojine birati, koje faktično odgovaraju kao uporabive srednje oline.


Manjkaju li pako sve za Bu ustanoviti se imajuće podloge, onda nam nepreostaje
drugo, nego ocjenom iz prodajne i nabavne ciene tla pribaviti si potrebite
podatke.