DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1895 str. 6 <-- 6 --> PDF |
— 272 — neprestano nadzirati. Ovo se obavlja obično skupa sa prvim proredjivanjem; nu ako bi se ovo bilo ma s koga mu dragoga razloga provadjalo tekar u kasnije doba, onda se sa ovakovim čišćenjem mora početi prije proredjivanja. Ako se tim čišćenjem dobiveni materijal nebi izplatio iz šume izvažati, onda neka se ostavi na samom mjestu ležati. Težji je taj postupak kod starijih i kod onih mlađjih sastojina, koje su već jednom bile proredjene, nu gdje se možda suviše brižni šumar radi toga, da ne nastanu praznine, nije usudio sve one potištene i zakržljale individue odstraniti. Kad bi se to bilo učinilo, pričinjala bi nam se sastojina odmah nakon te operacije ne liepom i opazili bi znatne praznine, nu ove bi se u najkraćem vremenu opet posve zarasle, a vriednost i ljepota same sastojine znatno bi se podigla. Ako bi se bojali, da bi na kojemu mjestu uslied navedene operacije nastale odviše velike praznine i da se susjedna stabla radi dosadanjeg potištenog stanja nebi mogla posve oporaviti, onda neka se barem oklaštre one grane, koje slabije susjede potištuju, pa će se kod sliedećeg proredjivanja i ta oklaštrena stabla moći bez razmišlanja odstraniti. Postupak taj bio bi sličan Borggreveovom prebornom proredjivanju, ali s tom razlikom, što se ovdje s proredjivanjem započima rano i što se vade samo zakržljala i ne vriedna stabla, pa ako se ovo dobro provede, onda se u većoj starosti ne treba više provadjati. Razmotrimo sada pod točkom 5. navedeno jače proredjivanje starijih sastojina. Većina strukovnjaka posvećuje najveću pažnju proredjivanju mladjih i srednjodobnlh sastojina, uspjeh opaža se u izvanjskom izgledu sastojine, koja nam se pričinja kao da je za 10 godina starijom postala, a i u samom znatnom prihodu. Ovakva proredjivanja spadaju medju zahvalne šumske radnje, koje se rado, a često još i u 70—80 godišnjih sastojinah provadjaju, naime tako dugo, dok nije glavni prirast u visinu dovršen. Od tog vremena dalje prepušta se vrlo često svako dalnje čišćenje samoj naravi, pa ipak bi se upravo u to doba moralo skrbiti za jaki razvoj za sječu skoro zrele sastojine, kao takodjer i za znatne ranije prihode, a oboje dade se proredjivanjem postići. Razgranjeno mnienje o prirastu sastojina, temeljeći se na skrižaljkah prihoda, drži, da je prirast u početku dosta slab, dočim se kasnije znatno diže, te postigne već prema stojbini prije ili kašnje, nu uviek razmjerno brzo kulminaciju, a tad opet pada. Tako na pr. pokazuju Bauerove skrižaljke prihoda za bukove sastojine II. bon. razreda najveći tekući prirast za deblovinu već u 49. godini, a za deblovinu i vrhovinu u 57. godini. Od tog vremena pada tekući prirast dosta brzo. Tako na. pr. u 90. god. padne kod deblovine sa8-9 m^ na 5´3 m*. Ako izrežemo iz jednog stabla kolut, pa iztražujemo prirast onda ćemo opaziti, da su godovi zadnjih 30—40 godina vrlo uzki, a to nam potvrdjuje pravilo ranoga pada prirasta i kod pojedinog drveta. Nadšumar Dr. Martin u svom djelu: „Die Folgerungen der Bodenreinertragstheorie fiir die Erziehund und Umtriebszeit der wichtigsten deutschen Holzarten" u §. 12. „tekući prirast bukve" upućuje, da naglo padanje prirasta |