DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 3/1895 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 106 — Nešto 0 jasenovoj šumi. Piše J. Kozarae. Zanimati će možda čitatelja „Šum. lista", kolika je drvna gromada, zatim njena vriednost, napokon, koliko iznašaju pojedini razredi debljine u jasenovoj prebornoj šuumi, kako ju je narav sama, bez ljudskog uticaja stvorila. Srez o kojem mislimo govoriti, jeste državna šuma Veliki gjol, ležeć medju potocima Pakrom-Ilovom i Trebešem, od kojih se prva dva ulievaju u Trebeš, a on opet u Savu. Srez taj jeste godišnje 3 — 5 mjeseci pod vodom, velik je od prilike 400 jutara, te osim pašarine nije nikakovih drugih užitaka davao. Buduć da se u tom srezu nije ništa sjeklo i izradjivalo, osim izvala, a i te su bile većim dielom suhe i polusuhe, to se o toj porastlini može punim pravom reći, da ju je narav sama prebirala, da se je sama po sebi trošila i sama po sebi pomladjivala, — a to će nam dokazati i prociena jednoga diela toga sreza u veličini od 9 rali. Dobili smo naime stabiimičnom procienom 5183 stabla, i to : u peprsnoj debljini od 20—120 cm.; prema tomu odpada na ral popriečno 57 stabala sa drvnom gromadom od 135 m^. Sto se tiče razredne debljine, to je bilo: od 20—30 cm. (u prsnoj visini) 999 stabala ili U po rali, od 31—70 cm. bilo je 3565 stabala ili 40 po rali; a od 71—120 cm., 619 ili po rali 6—7 stabala. Stabla izpod 20 cm. poprsne debljine niesu mjerena, nu pokusna prociena pokazala je, da po jutru ima još 22 stabla od 10 - 20 cm., i 44 stabalca od 5—10 cm. debljine. Broj stabalaca izpod 5 cm. debljine jeste dakako puno veći, nu taj bi se mogao samo mučnim brojenjem ustanoviti; u ovom razmatranju ne ćemo na ta stabalca niti uzeti obzira, pošto niesu u stanju konačnog resultata u nijednom pogledu mienjati. Na prvi pogled biti će svakomu jasno, da II. razred debljine t. j . od 31—70 cm. čini glavnu sastojinu, i to ne samo što se broja stabala (40), nego i što se drvne gromade (90—100 m^) tiče; treći razred debljine sa 6—7 stabala po jutru jeste Točevidno generacija, koja se nalazi u izumrlu ; dočim nam prvi razred debljine sa 44-f 22+11=77 stabala predstavlja buduću glavnu sastojinu. Drugo, što svakomu šumaru u oči udariti mora, jeste preveć neznatna drvna gromada te jasenove sastojine, koja je polag II. razreda popriečno 100 godina stara i po rali jedva 135 m^ sadržaje. Ta neznatna drvna gromada jeste u prvu ruku resultat neznatnog broja sječivih stabala, a taj nizki broj stabala proizlazi opet kao iz naravi jasena samog, tako i iz naravi preborne šume. Da budemo razumljiviji, moramo ovo dvoje iztaknuti 1. da jasen, Ijubeć svjetlo kao možda nijedna druga vrst drvlja, ne može podnieti pritisku starijeg stabalja, a taj pritisak je upravo kriv, da mladi jesen u svojoj najsnažnijoj periodi ne može da napreduje niti u visinu, niti u debljinu, nego jedva životari, naklanjajuć se krošnjom sad ovamo, sad onamo, odkle mu naime više svjetla i zraka dopire; 2. da jasen ima to svojstvo, da na oko, bez vidljivih uzroka, iznenada oboli, ubrzo se osuši i za godinu dana iztruhne. Te dvije činjenice su dakle uzrokom toli neznatnoj drvnoj gromadi jasenove preborne šume. |