DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2/1895 str. 7 <-- 7 --> PDF |
— 53 — Kako se proizvadja katran u Srbiji? Piše Ličanin. Kao nadopunu onoga, što smo već u nizu članaka o šumah i šumarstvu u Srbiji rekli, priobćiti ću sada kratku crticu o jednoj grani naše šumske industrije. Industrija je domaća u Srbiji još dosta nerazvijena, i uzporediv ju s industrijom u drugih kulturnih državah prosvećenoga zapada, stoji ona u Srbiji na najnižem stepenu razvića. Ovome se neće čuditi nitko, koji znade, u kakvom su biednom stanju naše šume i šumarstvo. Jedan od najkrševitijih i najgorovitih krajeva Srbije jest „Užički okrug", u kome se siromašni narod bavi većim dielom domaćom industrijom. Najvažniji pak proizvod domaće industrije u tom kraju jest bez sumnje katran i luč, koji se u velikih količinah raznosi po cieloj zemlji. Glavni predmet šumske upotrebe i najglavnija korist od šuma u tom kraju jest prerada katrana i luči. Katran se peče od borovice i dobiva se suhom destilacijom u vrlo nesavršenih katranicih i na najprimitivniji način, što se zamisliti može. Ja ću u kratko opisati tu prepotopsku proceduru o dobivanju katrana. Već sami katranici vrlo su primitivni. Izkopa se u kakvu pristranku jedna rupa od 50— 75 cm. Dolnji kraj te rupe nije širi u priečniku od 2*5 dm., a gornji dio razveden je za 1"5 metara. Iz te rupe u visinu pruža se od drveta napravljen takozvani s a n t r a č, koji je na gore postupno razveden. Santrač je iz nutra obliepljen ilovačom, a u gornjem kraju širok je u priečniku 3—4 metra. Objam i veličina njegova ovisi upravo od potrebe tako, da tko hoće da izpeče više katrana, taj pravi i veću katranicu, odnosno santrač, gdje može stati 50—150 vreća sitno iziverisane lučevine. Na niže napravljene katranice je opet jedna rupa, a veličina iste zavisi isto tako od količine katrana. Ova je rupa spojena sa jednim jarkom od katranice, u koju se kroz drveni oluk sliva katran. Da se katran nebi upijao u zemlju, mora se i ta rupa oliepiti ilovačom. Kad se na taj način pripremi sve za pečenje katrana, onda se dovlači borovina i panjevi, u kojih ima najviše smole. Takva gora zove se „masna gora" za razliku od „posne gore", pošto ima i takve borovine, iz koje se nebi moglo ni malo katrana izpeći. Gora, koja je na prigrevici ili u prisoju, posve je masna, dočim je gora na suprotnoj strani, dakle u osoju posve posna. Kad se pribavi toliko drva, da se može napuniti katranica, pa bila ta drva sirova ili suha — na to se ne pazi — onda se ta drva izciepaju na najmanje iverčice. Ta se radnja zove „ivera nj e". Tako izciepano iverje pokupi se u vreće i sasipa u spremljenu katranicu, pa onda dobro zbije maljevima. Kad se katranica napuni, tad se ozgo završi i pokrije slamom, a preko nje natrpa se zemlja za 2 do 4 cm. i dobro utaba (utamba). |