DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1895 str. 45 <-- 45 --> PDF |
— 43 namaze se ona strana oplatice, koja se na podlogu (dolnji pođ) uSvrstiti ima Salamura ili motilo prodre kroz sve Supljinice drveta do površine oplatice, pri čem se ni najmanje ne ozledi naravni sastav ili mlazovi drveta. Za salamurenje najprikladnije su oplatice od mekog drveta n. pr. jasenove ili klenove oplatice. Ovim postupkom lio(?e se : 1. Nepromienjeno uzdržati naravni sastav ili mlazovi drveta od oplatica ; 2. Lice (površinu) oplatica upriličiti tako, da se ne izgubi ona boja, koju smo oplaticam dali ni onda, ako se oplatice duljom porabom izhabaju i iztroše ; 3. udesiti oplatice tako, da kod novog laštenja ili struganja površine u slučaju kakovog vanjskog oštećenja nepromienjena ostane ona ista boja, koju smo oplaticam prije dali. Za takav posao rabi se njeka salamura (močilo) ili zasitujuća tvar, koja se na đolnju stranu oplatice namaze t. j . na onu stranu, koja će se za dohiji pod učvrstiti. Oplatice namazu se onda Ijeplvom (stolarskom klijom), te shodnim pritiskom, kakav ae obično kod oplatica rabi, pričvrste se na dotičnu podlogu. Ovaj pritisak tjera salamuru kroz šupljinice drveta, bez da se tim išta promieni na oplaticah. Salamurom može se dolnja strana oplatica neposredno namazati i onda preko toga sa Ijepivom prevući ili se može sa Ijepivom samo podloga (dolnji pod) namazati, a to zavisi od toga, kako će udesnije biti. U ostalom može se i salamura pomiešati sa Ijepivom i onda oplatice na običajni način pi-itiskom za pod pričvrstiti. Ovim načinom upriličene oplatice pridrže uviek onu boju, koju smo im dali i pošto ta boja na dolnjoj strani oplatica pritiskom skroz na skroz prodre, mogu se oplatice, ako su oštećene, po miloj voljici strugati i izlaštiti, bez da se tim prvobitna boja odstrani. Oplaticam može se dati boja po volji, a mogu se oplatice po vlastitom ukusu i izšarati ili osjeniti (šatirati). Dosadanje bojadisanje oplatica nespretno je u toliko, što se boja izgubi, ako oplatice kod oštećenja ili kod dulje porabe opet strugati i laštiti moramo, dočim se kod spomenutoga načina ne izgubi niti naravni sastav drveta, niti mlazovi, niti boja ma da oplatice kako mu drago stružemo ili laštimo. Kod običnog dosadanjeg načina bojadisanja oplatica izgubi se duljom porabom boja, a osim toga trpe i mlazovi drveta, te smo prisiljeni, da kod popravka izhabanih oplatica opetovano moramo iste bojadisati, docira toga netreba kod novog načina, pošto se boja upije skroz na skroz kroz oplatice. Osim toga mogu se oplatice u slučaju oštećenja tako dugo strugati i blanjati, dokle god preostane i najmanji komadić oplatice, a ipak će ista boja uviek jednaka ostati. Na ovaj obret dobio je povlasticu H. J. Haddan iz Londona, Razlike izmeđju staroga i mladoga zeca. Stari zec od mladoga zeca razlikuje se tim, što su u mladoga zeca nokti crni, šiljasti i vitki, dočim su kod staroga zeca na stražnjih noguh sivi. Ako su zecu oči sklopljene, onda je to najbolji znak, da je već dugo ubijen. U ostalom upoznati se može lako, da li je zec star ili mlad i po tome, što se uši kod mladoga zeca sa rukama od vrška napram glavi lako raztrgati mogu, dočim se uho staroga zeca neda lako razporiti. Mravi i miris. Često vi*^´mo u naših šumah velike gomile mravinjaka, a u njima silu božju mravaca i mrava, pa smo Često stali pred takovim mravinjakom, da motrimo, kako mravi brzaju preko puta i putića, kako nose hranu u mravinjak i t. d. Vriedno je, da se malko pozabavimo sa stanovnicima naših šuma. Motrenjem dokazano je, da mravi iz jednog mravinjaka imađu jedan te isti miris, jer nitko neće uztvrditi, da se od 500,000 stanovnika jednoga mravinjaka medjusobno nepoznaju. Težko bo mravu, ako dodje u tudji mravinjak. Mislilo se je, da |