DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1894 str. 22 <-- 22 --> PDF |
— 542 ~ Svaki izkopani busen sa neoštećenim korieajem treba odmah, 6im je iskopan (po drugih radnicih), na mekoj, ravnoj, čistoj od kamenja ilovač i jedan put ili više puta prebaciti, pa se busen pušta tako, da prosto padne, a dotle se nesmije vršika biljke u rukuh držati ili možda ciela biljka. Mogu ovdje spomenuti, da se ovo zadnje na žalost veoma često dogadja! Ako su lihe čiste od trave, jer je biljevište, koje je obraslo travom velika nevolja — onda se busen razmrvi veoma brzo, obično već kod prvoga pada, a iznimno samo kod njekih ne. Kada se izkapa uzduž redova posijanih biljka, moraju biljke kod takove radnje imati posve neoštećeno žilje i posve zdravo korienj e. Najprikladnije vrieme za izkapanje biljaka jest proljeće i to odmah čim snieg okopni, te kada se zemlja posve otopli; prije se to radilo u kasnoj jeseni poslije blage kiše, te se za njekoliko časaka po stotinu posve neoštećenih biljka izkopalo, koje smo tada dobro izpitali, kao i prije spomenute, ali je moj sustručnjak nješto oprezniji bio, te tako obziran, da je odlučio posvetiti svu brigu dosadašnjem izkapanju sadnica. Biljke pomno u proljeću izkopane (kod jačih listača, te kod jačih smreka treba najprije škarami okleštriti) moraju se odmah poslie, kada ih izkopamo i od korienja očistimo, friškom zemljom posuti i čim prije staviti u jamicu, koja treba da je u bhzini biljke. Kada se takova ili slična načela opisuju, tada nam se pričinja, kao da nam praktična provedba ide veoma polako od ruke; obzirom na uputu, kako smo prije opisali glede izkapanja biljka sadnica, nedogadja se uviek tako, te ako su radnici dobro uvježbani, onda se i posao veoma brzo obavlja. U obće ovisi uspjeh kultiviranja u prvom redu o materijalu sadnica. Tako se čula sliedeća primjetba, kada se je nješto sUčna razpravljalo „ta to su samo malenkosti, a ništa novoga". Ove rieči mogle bi se zaista ticati i gore spomenute metode o izkapanju sadnica. Pa i zbilja, ako se uzme, da je ovo samo malenkost i da je to već cako Cotta dokazao, da se sadnice moraju osobito oprezno izkapati, onda to nije ništa novoga osim, da se danas kod toga drugačije postupa. Ako bi se opet na jedanput gdjegod presadj ivanj e biljaka izjalovilo, a z a p ra vi se uzrok tomu ne saznalo, zar bitada bilo vriedno sjećati se od početka na mnoge značajne malenkosti?! « Nu prije nego li svršim, spomenuti ću još jednu takovu „malenkost". Njeki stručnjak pripoviedao mi je, da je vidio, gdje su jednoč za veoma topla dana dobili radnici, koji su presadjivali sadnice, veliku množinu biljaka, koje su bile najprije vrlo namočene ,a uz to i suviše gnojem obliepljene, te |