DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 12/1894 str. 22     <-- 22 -->        PDF

— 542 ~
Svaki izkopani busen sa neoštećenim korieajem treba odmah, 6im je iskopan
(po drugih radnicih), na mekoj, ravnoj, čistoj od kamenja
ilovač i jedan put ili više puta prebaciti, pa se busen pušta tako, da prosto
padne, a dotle se nesmije vršika biljke u rukuh držati ili možda ciela
biljka. Mogu ovdje spomenuti, da se ovo zadnje na žalost veoma često
dogadja!


Ako su lihe čiste od trave, jer je biljevište, koje je obraslo travom velika
nevolja — onda se busen razmrvi veoma brzo, obično već kod prvoga pada, a
iznimno samo kod njekih ne. Kada se izkapa uzduž redova posijanih biljka, moraju
biljke kod takove radnje imati posve neoštećeno žilje i posve
zdravo korienj e.


Najprikladnije vrieme za izkapanje biljaka jest proljeće i to odmah čim
snieg okopni, te kada se zemlja posve otopli; prije se to radilo u kasnoj jeseni
poslije blage kiše, te se za njekoliko časaka po stotinu posve neoštećenih
biljka izkopalo, koje smo tada dobro izpitali, kao i prije spomenute, ali je moj
sustručnjak nješto oprezniji bio, te tako obziran, da je odlučio posvetiti svu
brigu dosadašnjem izkapanju sadnica.


Biljke pomno u proljeću izkopane (kod jačih listača, te kod jačih smreka
treba najprije škarami okleštriti) moraju se odmah poslie, kada ih izkopamo i
od korienja očistimo, friškom zemljom posuti i čim prije staviti u jamicu, koja
treba da je u bhzini biljke.


Kada se takova ili slična načela opisuju, tada nam se pričinja, kao da
nam praktična provedba ide veoma polako od ruke; obzirom na uputu, kako
smo prije opisali glede izkapanja biljka sadnica, nedogadja se uviek tako, te
ako su radnici dobro uvježbani, onda se i posao veoma brzo obavlja.


U obće ovisi uspjeh kultiviranja u prvom redu o materijalu
sadnica.


Tako se čula sliedeća primjetba, kada se je nješto sUčna razpravljalo
„ta to su samo malenkosti, a ništa novoga".


Ove rieči mogle bi se zaista ticati i gore spomenute metode o izkapanju
sadnica. Pa i zbilja, ako se uzme, da je ovo samo malenkost i da je to već
cako Cotta dokazao, da se sadnice moraju osobito oprezno izkapati, onda to
nije ništa novoga osim, da se danas kod toga drugačije postupa.


Ako bi se opet na jedanput gdjegod presadj ivanj e biljaka
izjalovilo, a z a p ra vi se uzrok tomu ne saznalo, zar bitada
bilo vriedno sjećati se od početka na mnoge značajne malenkosti?!
«


Nu prije nego li svršim, spomenuti ću još jednu takovu „malenkost".


Njeki stručnjak pripoviedao mi je, da je vidio, gdje su jednoč za veoma
topla dana dobili radnici, koji su presadjivali sadnice, veliku množinu biljaka,
koje su bile najprije vrlo namočene ,a uz to i suviše gnojem obliepljene, te