DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 69 <-- 69 --> PDF |
— 513 govoj obitelji svako dobroj. Na to se je nađsa^^´etmk Fiscali srda&uimi riečmi zahvalio, te zamolio, da ga i uadalje sadrže u ugodnoj lispomenL U nedjelju 18. ožujka sakupio se je oko 10 sati pred podue u sobi ravnateljstva cieli učiteljski zbor i svi učecici šum. zavoda, da se oproste od Jjubljcuoga ravnatelja i uiiitelja. Ponajprije govorio je profesor Dr. SailaG, spomenuv, da je zavod tekar pod upravom Fiscalijevoni stekao sveobće priznanje i da se je tekar od tog vremena digao na onaj stupanj, na kojem stoji danas. Nadalje spomenuo je isti profesor velike zasluge ravnatelja glede umnožavanja raznih sbirka i njegovo važno djelovanje u pitanju državnih izpJta, te se zahvalio odIaze{5emu raznatelju na pođporab, kojimi je podupirao učiteljski sbor, i komu je bio pravim prijateljem. Nadsavjetnik Fiscali bio je tako ganut, da je samo u kratko odgovoriti mogao, zahvaljujući se svim učiteljem na njihovoj podpori, a osobito onim, koji su sami njekad kao njegovi učenici na zavodu boravili. Učiteljski sbor predao mu je na uspomenu album sa slikami svih učitelja. Poslie toga nputiše se svi prisutni u predavaonicu II. tečaje, gdje su na ime sudrugova govorila dva slušatelja u njemačkom i Češkom jeziku, zahaaljujući se svome ravnatelju, a tom prigodom predaše mu tableau sa slikami svih na zavodu nalazečih se 86 učenika, koji su poredani oko shka učitelja i ravnatelja. Oprostna svečanost završila se je u crkvi, gdje je izpovjeduik prior P. A. Pavlik čitao tihu misu. Pošto je dosadanji ravnatelj zavoda i gumarski nadsavjetnik vitez Fiscali umirovljen koncem ožujkn o. g, imenovan je Dragutin Czaslavsk/ ravnateljem zavoda i savjetnikom Šumarskog družtva, te je svoju službu nastupio 15. listopada o. g, Czaslavskj bio je do sada Sumarnik na kneževskom Colloredo-Mannsfeldovom imanju u Zbirovu. Vodjenje ravnateljskih posala do tog vremena povjerilo je ravnateljstvo Česko-šumarsko´školskog družtva ravnateljskom zamjeniku Dr. Vilimu Sallaču. Glavna uprava Wald8teinovog šumskog posjeda povjerena je dosadaojem gumarniku istog posjeda Hermanu Dittrichu u Stiahlau sa istodobnim promaknućem i premještenjem u Bjeluvodu. Sitnice. Uništenje oraorikovog prelca. Od sijaset raznih preparata, koji se rabe na zator ovoga prelca, pokazala se je najboljom kalijeva sol od ortho-dinikro-kreosola. — Vodena raztopina ove soli ubija prelčeve gusjenice, a osim toga je vrlo jeftina, te ne škodi §um. drveču. — Mnogimi pokusi došlo se je do sliedeoeg resultata: Raztopina u omjeru od 1 : 30, 1 : 50, 1 : 100 i 1 : 300 ubija poŠkropljene gusjenice u 12, najdulje u 24 sata. I raztopina u omjeru od 1 : 400 i od 1 : 500 ubija u najviše slučajeva sve gusjenice, a raztopina od 1 : 1000 uništila je u 24 sata jos uviek % gusjenica. — Najbolja je raztopina u omjeru od 1 : 300 i 1 : 500. — Što se tiče neškodljivosti ovoga sredstva po drvede samo, učinjeni su pokusi na smrekovom, borovom, jelovom, hrastovom, bukovom i javorovom listu i t. d., a na tom lišču, poškropljenom sa raztopinom u omjeru od 1 : 300, nije se je pokazao nikakav trag, da mu je škodilo. Ovi pokusi izvadjali su se na starijem i tvrdjem iiscu u mjesecu srpnju i kolovozu, — Isti pokusi izvadjali su se i na mladih dvie godina starih smrekovih biljkah, kojim poškropljena raztopina u omjeru od 1 : 500 nije bas ništa naškodila niti poslie više tjedana. — Što se tiče djelovanja one raztopine na ljude i gumsku zvjerad, zna se doduše, da je subatancija ove raztopine otrovna, nu pogibelj otrovanja izčezava, jer se rabi samo razriedjeua raztopina i jer sigurno ueće pasti nikomu an |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 70 <-- 70 --> PDF |
_ 514 — um, da raztopinu pije ili da si s njom pere rane. Suha subsUncija mora se Čuvati od vatre, nu i ta pogibelj izčezava, ako se nakvasi vodom i tako rabi. Kod porastliua (sastojiua) do 50 godina starih, rabi se ovo sredstvo razmjerno lako, a samo kod veoma visokih porastlina nebi se mogla uspješno rabiti ru^na ili vrtna štrcaljka, nego bi se morali upotrebiti druge tehničke podpunije sprave. Kod štrcanja mora se paziti na to, da se raztopina u što moguće sitnih mlazovih po vrhuncih stabala zaprška, ođkud padaju kapljice i po ostalih granah, liaztopiua dolazi djelom direktno na gusjenice, a djelomice dolaze ove u doticaj sa poškropljenim liš de se ona za prve kiše opet raztopiti i nastaviti svoje djelovanje. — Cim se gusjenice počnu penjati na stabla, neka se odmah počme sa Štrcanjem. Kalijeva sol od ortho-dinikrokreosola dobiva se u tvornici anilina (prije Bayer & Com.) u Eberfeldu, a stavlja se u promet pod imenom ^Antinonnin". Raztopina pripravlja se na samom mjestu, na kom sa bode štrcati, a to na taj način, da se uzme 1 kilogram paste, koja sadržaje oko 30^/^ soli, te se onda raztopi u 450 litara vode. Živi đobnjak ili sat. Njeki ptičar n Štajerskoj ustanovio je živi sat po tom, kako se koja ptica budi. Prvi znak dade zeba, koja počiraa pjevati već u 2 do 2^2 sata s jutra. Od 2^2 ^o 3 sata čuje se prepelica; od 3 do 3^2 čuje se pjesma pjeniea. Od 3^^ ^^ 4 dolazi na red crni kos, koji umije tako izvrstno oponašati fidukanje (zviždanje), da je njeki franceski ptičar naučio kosa u svom vrtu oponašati marseillaisu (junačku narodnu pjesmu). Od 4 do 4^/2 pjeva ševa, od 4^/^ ^^ ^ Čuješ sjenicu, a poslie 5 sati probudi se vitez vrabac. Po tomu spada vitez vrabac medju pospance. Uništenje šumskih, požara. U iztočnoj Pruskoj uništuju šumski požar protuvatrom, Nadšumar Guše iz Frankfurta navadja za to više primjera. Kad se je za velike suše upalila 32 godina stara šuma u Johanisburgu, Širio se je požar silnom brzinom, te je zahvatio površinu od 40—50 hekt. Na to su brže bolje na branjevini, koja je od požara 15 met. udaljena bila, zapalili vatru. Suhi drač i korov, koji se je u branjevini nalazio, gorio je pomamno, te se je iz početka plamen vukao po tlu, a kad se je zapalilo i drveće, lizao je plamen prema onoj strani, gdje je bio prije palež, jer je ovdje bio zrak razriedjen uslied vrućine, a kad su se plamovi obih vatra sastali, plamsali su u vis, te uslied toga nije požar hvatao u Širinu prvobitnom silom. Na taj način ograničen je bio požar na prostor od kakovih 180 hekt., dočim bi bio u protivnom slučaju zahvatio bar pet put toliko više. Kod loženja protuvatre mora se na to paziti, da ju ne zapalimo blizu požara, jer onda ne bi ništa koristilo. Ovo je po mnienju rečenoga nadšumara najuspješnije sredstvo za gašenje velikih požara, Proizvadjanje stanidevine (eellulose) u Austriji. U Austriji proizvadja se staničevina sve više, pa ako se ovo proizvadjanje ne može ni s daleka o bok staviti sa prolzvadjanjem staničevine u Švedskoj i Njemačkoj, ipak ima i u Austriji mnogo tvornica, koje se bave s ovakovlm proizvadjanjem iz drveta. Najveće poduzetničtvo za proizvadjanje staničevine bez dvojbe je ono Leykam-Josefsthalsko dioničko družtvo papirnice, a to družtvo troši na godinu 60 do 80 h´ljada punih metara drva za proizvadjanje staničevine. U tu svrhu dobavlja potrebita drva iz gornje Austrije, Koruške, a djelomice i iz Kranjske. Koruška ima sad dvie takove tvornice, jednu u Lavanthalu kod Wolfsberga, a drugu blizu Eisenkappela, gdje je njekad bila sljevaonica ocala Eechberg. Prvo družtvo troši oko 20.000 pun, mt, ne´.zradjena drveta iz vlastitih svojih velikih šuma za proizvadjanje staničevine, a dopremanje punog metra neizradjenih drvn |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 71 <-- 71 --> PDF |
— 516 stoji od šumskog ureda do tvoroice 4 tor. Sad se natnjeravfi takovu tvornicu sagraditi u Liesefchalu, U Austriji ima do sad 161 tvornica za proizvadjanje drvijiva, u kojih se pravi oko 500,000 mt. đrvljiva i 30,000 mt. stanič^vine. Izvaža se mnogo više, nego što se uvaža, te je god, 1891. izvezeno 280.000 eetv. mt. staničevine u vriednosti od 4 milijuna for., doSim je uvezeno samo 30,000 četv. mt. u vriednosti od 500.000 for. Sgrtanje šušnja u šumah. U koliko se može u njekoj šumi dozvoliti sgrtanje šuŠnja bez loših posliedica za s;´iniu šumu, zavisi ponajviše o vrsti drveda, tla i o kakvo(5i stojbinskih odnošaja. Kod uživanja šumske stelje (šutnja) neka nam posluže sliede(5a na izkustvu od više godina 08nivaju<^a se pravila : 1. Branimo sgrtanje šušnja u šumi tako dugo, dok drvene ne prestane rasti t. j . dokle god treba drve<;e hranivib tvari za svoje raatenje. Prema tomu ne dozvolimo sušanj sgrtati u kolosjecih i branjevinab sve dotle, dok drvede ne postigne najve*?! prirast drvne gromade i dok nije posve ponaraslo u poduž. 2. Sgrtanje šušnja neka se dozvoli samo u matorih, sjecivih ili skoro sjecivih šumah, koje ne trebaju toliko hraniva za svoje rastenje, kao Što to trebaju mlade još za sjekiru nedorasle šume. U onih matorih šumah, u kojih će se stabla za 5—6 godina morati posjedi, ima se sgrtanje šušnja posve zabraniti, jer ga poslie sječnje matorog drveda treba kod obradjivanja tla za mladikovinu, koja de na šumištu porasti, a ta mlađikovina zahtieva jaka braniva iz crnice. 3. Manje zadovoljevajude se vrsti Četinjača nijeeu tako osjetlive, kao one vrsti listnjača, koje potrebuju hraniva. Čim je lošije tlo, tim je škodljivije sgrtanje šušnja. 4. Pjeskulje su vrlo osjetljive, te se stoga moraju čuvati od sgrtanja Šušnja. Samo se može sgrtanje šušnja dozvoliti ovdje, gdje se u pjeskuljah nalazi u primjerenoj dubljini podzemna voda, koja uslieđ svog bugačljivog dizanja pridonaša u korienje vodu i hranive soli. Vapnena ilovina, glinovina ili laporovina nije tako osjetliva, kao što je na vapnu oskudna ilovina ili glinovina. Cim je šumište (šumsko tlo) jalovije, tim ga više treba čuvati od sgrtanja šušnja. 5. Srednje i sitne Šume treba više štediti od sgrtanja šušnja, nego gvozdove (krupnogorice), pošto se iz prvih šumS, koristno unovčiti mogu sitnija stabalca (kolje, prut, šibje i t. d.), koja davaju glavni užitak i pošto za njihovo rastenje treba da ima u tlu više hraniva, nego što ga trebaju krupna i matera stabla u gvozdu. Osim toga opredieljuje se u prvih Šumah krača obhodnja, te se uslied toga šumiŠte više put razgali, što kod gvozda nebiva tako često. 6. Suviše progaijene porastline (sastojine) treba od sgrtanja šušnja braniti više, nego pravilno sklopljene porastline. 7. Sgrtanje šušnja tim je škodljivije, čim se SuSanj u kradem vremenu sgrče. S toga bi trebalo, da snažno tlo opoSine bar 4, a mršavo tlo bar 6 godina, za koje vrieme nebi se smjelo dozvoliti sgrtanje šušnja. 8. U dulibah, u kotlastih prodolinab^ u vlažnih dolinah, po stazah (putovih) i na prosjecjb, na sjevernih i iztočnih strminah ili bočinah može se sgrtanje kušnja (listinca) prije dopustiti, nego n suhih, vjetra i suncu izvrženih položinah ili na južnih i zapadnih strminah, 9. Ako je steralj mahovine u šumi bar 8 centm. jak, ili ako se nalaze naslaga još nezriele crnice, onda se može djelomice dozvoliti sgrtanje šušnja. 10. Sgrtanje šušnja neka se obavi tako, da se sgrde samo svježi sušanj ili podovina šume, ako se je djelomice raztvorila; nu ne smije se pri tom sgrtati i dolnja jur posve, raztvorljiva crnica. Stoga nije probitačno, ako se sušanj sgrče željeznimi grab´jami nCgo treba šosanj sgrtati (sgrabljati) sa drvenimi grabljami. |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 72 <-- 72 --> PDF |
516 11. Za sgrtanje kušnja neka se opredieli vrieme samo njeUo malo prije, nego što ČG list sa drve(?a po5eti opadati. v. K. Umorio lugara kod vršenja službe. U Podvrskom, oMlne Cernik, raznosio je 10. 0. mj. lugar Pavao Grubesić tamošnjim žiteljem izvosnice. Linart Topžić zatražio je od lugara izvoznicu, koja mu nije pripadala, te su se loga radi pojeli svadjati, koja je svadja prešla u tučnjavu, a tim povodom opalio je lugar iz dvocjevke hitac u Topžida, te ga tako pogodio u trbuh, da su mu odmah crieva izpala. Nu prije nego se je Topžid mrtav srušio na zemlju, imao je još toliko snage, da je lugara sjekirom udario po glavi. Kad se je Topžić srušio, doletili su njegov brat Ivo i sinovac mu Andrija, koji su sjekirama počeli udarati po lugaru, dok se i ovaj nije srušio na zemlju i za pol sata preminuo. Ovako pripovieda slučaj svjedok Linart Crljenkovi(5, dočJm Marko Trobić i Mato Crljenković tvrde, da je lugara ubio Topžić time, Što ga je sjekirom po glavi udario. Bududi da izkaz ove dvojice nije vjerojatan, jer je lugar imao više ozleda po tielu, a Topžid ga je samo jedanput udario, uhičeni su po oružnicih Ivo i Andrija Topžič i svjedoci Marko Trobić i Mato Crljenković, te predani kr kot. sudu u Novoj Gradiški. Hed^ y Karedba. Vu nachinu obuvati^ 7 na kulikom dopuscheno bilo vsivati Loze y Luge Topolovechke na ztran, j pros^nju Gi´offov JuHussa y Josa Keglevicha po Slavnoj Varmegjii Zagrebechkoj prepisana, ter za ztalno obderžavanje ochivezto vuchiniti, kakoti y miloztivna Kraljevszka Zapoved od 22. Mesecza Grudna Leta 1769. vsze Orszage zpadajucha, y doszada vre znana znovich na pervosze poztaviti naređyena. § 1Ako prem Slavna ova Varmegja nikaj menye miszliti bi szi mogla, kak dabi Gozpode Topolovechke koterlch Predyi Knezom takove pravicze, y szlobodne Lizte bili dali, da oni szlobodno vsakojachko Loz, y Lugov prez vsakoga potrebnoga pređi pri nyih, ali nyihoveh Officzerih ogIa3zenya vsivanye imati mogu, ali pak dabi szami Knezi ob szebi poleg toga, kajti Knezi, y od drugeh Deszetinyakih y kmetichev raziucheni jeszu, prevzetaoszfc takva jetnaliszi, da pri Gozpode, y Offyezereh nyihoveh oglasziti sze dusni niszu, szlobodno veadar, kaj y kak nyimsze vidi, y dopada prez vsakoga reda, y razluke, po Lozah, y Lugeh szecheju, y halasze, akoli ni8tarmauye bibilata vu Imanyu Topolovechkem navada; kajti ova bi bila hman navada, y bole rechena prevzetnozfc, ter k tomu suprotivna obchinzkem zapovedjam, miloztivnem Kralyevzkem naredbam, y iztoga Urbariuma odlucheayu; zata vszaka takova, kak reeheno jCj hman navada, ali budi zverhu te imana Pravicza y Lizti zatergavajusze y pod nikaj mechu, ter naredyajesze, y zapoveda da tak dobro knezi, kak y vsaki drugi Deszetinyak, y Kmetich jednako Redu, y Naredbi vu nachinu obuvati, y na kulikom dopuscheno bude vsivati Loze, y Luge prepiszanem prilagoditi, y poverchi moraju sze y tak kaj sze Loz, y Lugov doztoi ne szamo vazigdar, y zbog vszake potreboche pri szvojoj zemelszkoj Gozpody ali nyihoveh Officzir.h oglasziti, y dopuschenye imati, nego y vsza koja ovdi za zfcalao obde3avanye prepiszavaju sze, y ocbtvezU chine, jednako z De8zetinyaki, y Kmetichi obderžavati, zversavati, y izpunyevati dusni budu. Dcugach da jednaku takaj kastigu ovem odluchenu za Vdzako prekersenye terpeli budu, y da zvun, toga Gozpodi nyihovoj zemelskoj za pjfcreti nyihove szlobodne knezke Lizte, v podegnati nye pod druge navadae terhe vu Szudu Gozpodszkom put pvavicze szlobođen oztane, znati imaju. §. 2. Iztina je, da po miloztivneh Kraljevszkeh naredbah vszi musi nagovarjajusze dabi Hise, ´^leve, Stale, Stagle, y zpodobna druga Ztany.i iz tverdoga blata, neobsga´ noga czigla, y kamenya sebi delati obchlrukem tulikaj nachnoai znino je, d´i Topolo^ |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 73 <-- 73 --> PDF |
— 517 — vechki KnezJ, Deszefcin/aki, Kmefeicbi hiso szvoje pod nachin dvorov Gozpod&zkeh delaju, druga zl;aaya đabve potrebocbe zcalfravaju : kajti ´metemtoga veađar na doin ynih krajih povodnje visse puti velike bisze pripechale, y vode szim, tam po szelib razlevale, da vu takvo vreme kvara takovoga pri imetku szvojem takvem nachmom v taplajucbemsze terpeti, eebudu rBorab, hise y ztaura nekaliko visse zdi^ati tak; da vu delanya oveh prizpodobu vazu rodu, y ztalissu muškomu obderaavati budu morali dopusbcba sze. Szuprotivaetn pako nacbinom, dasze Loze od talikoga drev nepotrebnoga szekanya obcliuvaju ; dasze med musmi oszebunjki vre´do szada tuliko puti prepovedani zatergneju, da sze vszagdasnve med družinum larme, szvade y jaii, koja najvishe poleg poszebnih zaporov dogadjajusze, preprichiju, neszamo Knezom, Deszetincbakom, Kmetichem, da nikakove poszebitne zapore, komore, y kak oni zovu chardake odszehdob neszmeju izdelavatl, nego y Gozpodi, u nyihovem Offiezirom da za takoveh komor, y cberdakov delanye dreva, iz Loz y Lugov pod nikakov naČin davati szmeli nebudu oštro prepovedasze, y Kajti Szlavnoj ovoj Varmegyii povedano bi bilo, da Topolovechky podlosniki nekoteri poleg his, na dvoriscbu ali pod jedaem krovom, nekoteri pako zvan szeJa szim tam po Lozah, y Lugeb takove Cberdake, y zkupna, ali poszebitna ztanya zdelana imaju ; zato kajsze oneli, kotera poleg bis na dvoriscbu, ali pod jednem krovom, vu szelu veudar, vre dogotovlena nabagyaiu3ze, doztoi vu takoveh V8ivanyu pusbcbajusze ; za buducbe samo vreme delanye oveb, y zpodobneb prepovedasze. Kajsze pako drugeb zvan szela, po Lozab, y Lugeb podignyeneb đotiche, da vaza, y szleđnya on hip, kak naredba ova ocbivezta vucbinisze, Gozpodari imaju podreti, y razmetati zapovedaszej y da chverztu nato pazku imati moraju ođregyujesze. §. 3. Da vre tada negda Topolovcbani navcbesze y primu szlamnate krove delati znanosze nyimcb)ni, da Gozpoda nyibova dezke za krove nyim potrebne iz ezvojeb Loz, y Lugov dati zabztuny dusna nisu Nistarmenye kajti vu Imanyu Topolovechkom od negda navada bi bila hise nmske z dezkami pokrivati, szamo, y jedino za hisu ne pako druga ztanva razmevajucb, dezke Dyim nakalatiszi dopusztila budu, tak vendar: da on koji bisu zdezkami hotel bude pokrivati, takove z navadnemi chavli seleznimi na visse meztib prebijati mora; nijeden pak smel nebude, kak doszada navada bila je, na jeden dezke kraj đreveni chavel, ili klin zabiti pak dezku poleg dezke na letvu obesziti, zbog cbesza Grozpoda y Officziri nvihovi paziti imaju, da takovomu szamo za pokrivanye his dezke dadu, koj pravoga krova z chavii seleznimi dezke pribijajucb delati hotelj y premogel bude drugaeh tak ovi bise, kak y drugi vsza oztala ztanya szlamum pokrivati morali budu, § 4. Povedano na dalye pred Szlavnum ovum Varmegyium je, da Topolovecbky podlosniki, kada y kuliko njim biea, ali koje drugo ztanye oztarne, takovo terse y prodadu. Zato veako ztaDya y his terstvo nyim prepovedasze; dapacbe, da bolys3e falate izbiraju, y med nove messaju odlucbuje sze. Ako vendar koj gozpodar bisze podztupil odszehdob koje staye prodati, Gozpodi szlobodno bude, ali izto prodano ztanye, ali pogogvenu peuez ezenu zavjeti. § ^* Poklam kam vre tulike zapovedi dane bibile, da za ogeny dotehdob, kakgoder ztojeche drevo, vnogo menye raztucbe joes y sivo ni szmeti poszechi, dolakgoder na zemlye ležechega nabagya8ze; zato ne szamo vsem podlosnikom, nego y Grozpody, ka koti, y Ofiiczirom, Hararabassem, Vojvodam, Lugarom Topoloveehkem oštro prepoveđa sze, da niti oni vzeti, niti ovi odkazati, niti Gozpoda, ali Dyibovi Officziri dopuztiti za ogenu drevo raztncbe dotehdob podsztupesze, doklam vsza lešecha, budi on Knez, budi 36 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 74 <-- 74 --> PDF |
— 518 — Deszetinvak, budi Kmetich, ne poberii, y potrosse : dapaclie kajti z med takoveh le- sečeli drev moglo blsze naiti, kaj za ov, ali za OB poszel moglo bisze prilagoditi; zbog toga skerb oszebujnu budu imali, da videcbi kakvochu potreboclie proszecbega, zmed oveb predi, kaj dadu, uego dabi za vszaku nikaj, ali cbizto malo znamenujucbu potrebocbu sivo drevo poszecbi dopuztiti. § 6. DsL Podloanik! Topoloveebkj nebudu tak, kak do szada vszako vreme y vszak)´ Cbasz vu Loze, y Luge boditi, y da nebudu Officziri Gozpodszkv dopushcbali tulikaj, posztavlaaze ztanovito vreme, y to: da za stanve potrebna đreva ne dragacb, r drugo vreme, nego vu Grudnu, y Proszinczu meszeczu, poklamkam pak vsza na zem]yi iesecba poberu, y potrosse, za ogeni´ od Vszesvet do Vuzma szecbi nebudu szlobodno : y zbog toga zvan oveb vremen nijeden zmed podložnikov vu Loza, y Lug iti, niti za takovo drevo prosziti szmel bude; y ako dojde proazit, G-ozpoda nvemu dusna dati nebudu, Zvun toga vszagda3snye pelde kašeju da vu zpoznauya potreboebe ovoga ali onoga Podlošnika vnoge vkanylivozti, y bymbane dogadvajusze. Zato Gozpoda nebudu vszakomu previgyevanye, y zapoznavanve potreboebicb za ufala 5 nego nyim zapovedasze ; da na ov oszebujni poszel jednoga iztinszkoga chloveka odrede, koj proszecbeb poleg dusnoga zpoznanya potreboebe kakvocbu previdi, zpozna, 7 razlucbiti znal bude, §. 7. Vsako pako drevo, budi ono za ogeny, budt za kakovo ztanve, moraloBze bude tia pri korenu pođszecbi y zato Topolovcbani nebudu szroelij kak doszadacbinili szu, kada povodi:iye jeszu, ali cbizto na ladjah vu Loze, y Luge boditi, y iz Ijadih drevo szecbi: nebudu tulikaj smeli tercbke viszoke oztavlyati. K tomu kakvu letu 1786. zapovedano biloje, znovicb vezda zapovedasze, daszi vszako szelo jednu, po dve, tri tulikaj velike pile prezkerbi, takove pri aelszkem Sudcu cbuva, y znyimi drevo za bervenya piliti vsaki Gospodar vucliini. Da pak pile ove prezkerbijusze, y potlam prezkerbleue budu, z nyimi drevo prez spricbavanya pililo sze bude ; ni szamo Gozpoda zemelyzka, nego, y on kotar poztavleni Varmcgyin8zky Gozpon veliki, ali mali Szudeez lyudztwo truczali budu, y primarjali. ^ §. 8. Za preprecbeti nadalye vsaku vkanlivozt y bymbariu, kako vre Gozpoda toliko puti prepovedala jeszu; tak y opet vezda po Szlavnoj yarmegyii prepoveda sze, da Lugarom, ali budi onem, koji dreva vu Lozu odkazuvat poszlani budu, nikakovi dari niti mite dati imaju sze, y ako bi sze zapopal koj da je dal, y ov, ali on priel, znat imaju Gozpoda, da takvoga Lugara, ali Offtcira za odka2anye dreva odlucbenoga tek iz lugarie, y ofFicrie zbititi, y iz vercbi, on pako, koj dar, y mitu da, 25 paliczam kastigatisze mora. § ^. Dopuscbasze Gospode Topolovecbkoj, da szmed szvojib loz, y Gajov jeden falat mogu na visae let zagajiti, tak, da vsza ona leta nikakovu cbizto haszen Podlosnikom Bzvojem imati uedopusbcbaju, y dati dusni nebudu, ter kada vu onom falatu mlada dreva objacbesze, y Loza zaguzti, zopet drugi, tretji falat, y tak nadalje po redu za gajeni mogu biti. Jednakim tulikaj nacbinom Podkožnikom Topolovecbkem prepovedasze, da ne szmeju prez vsakoga van iznimanya po vseb Lozab Gozpodszkeb roarbu, y Sivinu na passu pušcbati, nego po oneb, y vu takovi ztrani, kade njim pređi toga"^ Gozpoda, a!i Officiri njibovi dopusbenije dadu; vu takova pako mezta Pasztiri niti Szekire, niti orudelje drugo, z-cbira-bi mocbi drevo pokvariti, tiosziti, kakoti niti ondi |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 75 <-- 75 --> PDF |
ognya kuriti, y nalagati szmeli nebiuia. Tulikajsbe, pokedob Gozpoda zemelszka kovacbem viiglecva vn Lo^a b savojih zahztnnj sgati dati dusna nebi bila, ako ki prez dopusbebenra, y vachinrenve pređi pogodbe Vugleniczu bi na pravil, y vusgal, takov ni szamo 21 palica ima prieti, nego taiikaj Gospoda vnglenye nvemu. zavjeti szlobodna budu. § 10, Na plote, y graje pod vsakj nacbin nachinyati navadne đreva szekueb vnogo Loze kvari 3ze, oszebujno vu Gmanru Topolovechkim kade miis ^koro vsaki svoj falat zemlve graditi botelbi, r potlam sitek iz Djevzeme^ proztce na meztu puzti tako, da ali od nadojducbeb bman vremen zegniju, ali takove paztiri zesgu, ali povodnva ođnesze pak za drugi sitek drugoga prozter^ ide zizkavat. Zato izissel bude Gozpon onoga kotara Varmegvinszki veliki, ali mali Sudec z-officiri Gozpodzkemi, 7 pregleda! bude, gde meata bolye odperta, y guscbese mu marbe prehajanju podversena jeszu^ ter na priliki kvar terpeti poztavleua, j za takova szamo mezta dotehdob, đoklam sivi plot zraste, da Gospoda za graju dreva dopuzte, odredi. Da pako sivi plot berse zacbnesze, on cbasz razredi! bude, kuliko koja bisa Verb, Topolov, Jalsib, ali Sbipka za szaditi vu takovem meztu dusna bude, y da pervo dojduche protuletje zaszadi, pod kastigu 12 palicz zaprve, 7 ako ne sazadi, vsakomu tulikaj Gospodaru zaszaditi zamuđe cbemu 12 palicz omeknuti vuehini; ar potlam sivi ovakov plot primesze j zrazte Gozpoda za proztcze Lozu szecbi dati dusna cbizto nebudu. §. 11. Da pako ´Red, y Naredba vu nacbinu chuvati, y veivati Loze^ 7 Luge Topoloveebke preprizana na czil7, 7 konecz szvoj dofcti more, koteri gođer Knez, Desrtin7ak, Kmetich prez zoarj7a, 7 naglasen7a pri Gozpode, ali officzerib, iz kakvoga goder zroka, 7 zbog kakove goder potrebocbe vu Lozu issbel bude, 7 onde kakov goder kvar vucbini: koj tulikaj oglaszisze, viasi vendar vucbini^ y vzeme nego dopuščenomu bude. zadnicb koj goder ovega Keda, 7 Naredbu vu nacbina obuvati, 7 na kuliko dopusbcbeno je, vsivati Loze po Slavnoj yarmeg7ii prepeszenu, 7 vre ocbivezto vuchin7enu vu kakvoj goder stranki prekrsai, 7 zbog koje vre đoszađa kastiga ztanovita ni posztavlena, takovomu vszakomu, 7 za vssaku pregreskn pervi put 12 samo, poltam pak tuliko puti, kuliko puti zapopadjen bude 25 paiicz Gozpoda, ali njibovi officiri on hip mogu dati, 7 zvuu toga takova kvara, gledecb na vrednozfc dreva poszecbenoga, ali đrugach izkvarjenoga, platiti moral bude. § 12. Kajti Slavnoj ovoj Yarmeg7ii povedano bi bilo, da kada najbol7Je Gospoda, ali officziri Topolovecbk7 Loz vusivanje prekoredno prepovedaju, onda Podložnik! kakoti zjedin7eni, zkupa szpravlaju sze, ter tak visse zkupa szpravljaju se, ter tak visse zkup szloženi vuLoze vlezneju, 7 vnosinu vszakojacbkeb drevpova^aju ; zbog, toga vszagoga szela od strane Slavne Varmegvie postavlenomu Sudczu, r*anđuru, Frize§niku zapovedasze, da berseli kaj takovoga v-pamet vzemeju, on hip prevzetnost ovakovu preprechiti 7 ako to uebi mogli mabom Gosponu velikomu, ali malomu Szudczu nakan7en7e szeianov svojeb, ali Sudezevprepovedati, 7 ochituvati moraju, ali ako zeznaju vre kvar, 7 pregresku vuchin7enu, kriveza zezvedeti, 7 prepovedati dusni budu, drugach kako goder bi sze to dogodilo (da 7pak kakoti z-jedinjeni vise skup spravleni, 7 szloženi vu Loze bi navalili.) vsakomu poszeb Sudczu Panduru, 7 Priszežniku onoga Kotara Gozpon Sudecz 25 palicz ima dati vncbiniti. §. 13. Jeszu zadnich nekoteri zmeđ podložnikov Topolovecbkeh koji terszja na gori Erde]7azk7 vu Iman70 Moslavecbkom, 7 Szlavne Varmeg7ie Križevecbke imaju, ter kol7e na tug7i 7 kotar ezvoje zemel7zke Gozpode odpel7avaju, nekoteri, koji iz dreva vs^akojacbku mestriu znadu, 7 t7raju, ter za ovu visze drev poval7ajneb koje k-n7i |