DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1894 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 475 — skupo se plaćaju. Izradjeaa od nje roba odprema se čak u Texas, u obće u unutrašnje države, koje ne imaju drvlja; velika množina te robe dovaža se na brodovih takodjer u Japan« Amerikansko primorje tihoga Oceana je u obće domovina goroatasoih stabala. Uzrok tomu gorostasnomu rastu drveća je ondješnje pođnebje. U onom vazda vlažnom naime uzduhu, koji se, dolazeć od mora, preko ondješnjih šuma razprostire, razvija se sve drvlje daleko bujnije i snažnije, nego li drugdje. To je posve naravno. Vlaga i voda naime služi rastiinam dvojako, ona ih poji i dovodi jim hranu, to jest one hranive tvari, od kojih im se tielo sastoji, a koje tvari one samo u raztvorenom stanju skupa s vlagom u se primati mogu. S tih -razloga dosiže ondje „Dougias-jeia" visinu od 80 i više metara; za njom ne zaostaju daleko u rastu „Jefrey-omorike" i sladorni bori. — Potonje prozvaše tako zato, što iz njih, kad im se bjehka ozledi, curi sok, koji osušivši se, daje žuto-bjelkasto brašno. Ovo brašno raztvara se u ustih, ima sladak tek i služi kao sredstvo proti kašlju. Mjeseca kolovoza pune su šume Kalifornije i Ore gona ljudi, koji taj slador sabiru. Putujuć iz Kalifornije prama klisurastim gorara, udara ti u oči, kako rast drveća sve to manji biva, cim bliže se goram primičeš. Douglas-jela, koja kod tihoga mora, kako jur rekosmo, kakovih 80 metara visoko raste, dosegne u Montani jedva još 3o metara. Medju raznimi vrstmi drveća, rastućega u južnih državah, vriedna je osobito spomena australska omorika. Da bude uporabiva, treba ona 150 do 200 godina, a tad postigne visinu od kakova 33 metra. Australska omorika je prilično razprostranjena, a daje izvrstnu smolu i terpentin. Drvo joj je vrlo smolasto, ter s toga veoma upor^bivo za razne grane industrije; pod imenom smolaste omorike dovaža se često i u Evropu. — U prostranih vlažnih nizinah i cretih raste močvarni čepris, koji se odlikuje dugotrajnošću svoga drva, pa i tim, da ođolieva jakom mrazu i smrzlavici. Čepris taj raste do 60 met. visoko. U viših stupnjevih širine raste medju ostalimi vrstmi tako zvano „Hickorj drvo´S koje se radi svoje vanredne žilavitosti, razpruživosti i tvrdoće izradjuje na držala i raznovrstno oruđje. Amerikanski kolari daju mu prednost pred svim drugim drvljem; gotovo sva amerikanska kola, koja su sa svoje lahkoće i ele gancije na glasu, gradjena su od toga đrveta. Jedna od najdragocjenijih i najkoristnijih vrsti drveća amerikanskoga istoka je sladorni javor. B´inomlazasti dielovi toga javora imaju osobitu svilastu laštinu. S toga stoji mu drvo u velikoj cieni i u´ velike se traži za stolarske radnje. Povrh toga je sladorni javor jedan od najljepših uresa perivoji; ođolieva tako mrazu i smrzlavici, kao i prahu i ugljevnoj pari, pa ga zato i rado sade oko velikih tvornica. A k svemu tomu dolazi jošte i to, da daje množinu soka, koji se za slador destilira, U jednoj od posljednjih godina proizvela je Amerika 38 milijuna javorovoga sladora i 83.000 hektolitara javorova sirupa. Javorov slador i sirup odlikuje se osobitim mirodijnim tekom. |