DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 347 — makar se usljed toga morala obliodoja znatno povisiti, a to ćemo polučiti jedino na taj način, ako svaki puta najdeblja stabla povadimo i time stvorimo uslove, da se i tanja stabla, — koja bi inače uginuti morala — do tili dimenzija razviju^. Prednosti toga proriedjivanja jesu poB. sliedeće: ostavljajuć najjača, a oduzimajuć najslabija stabla, ne pripomažemo mi prirastu tih najjačih stabala ni malo, iii jako mala, usuprot, ako obratno činimo, to se godišnji prirast na dosad nađvišenima stablima najmanje podvostručuje. Oaa stabla, koja su uviek bila najviša, odnosno najkrupnija, niesu za tehničku porabu tako sposobna (o tom dvojim!), kao ona nadvišena, koja uzke godove i čistu, bezgranatu deblovinu imaju. Napokon, vadeći uviek najjača stabla, dobivamo uviek najveći prihod, puno veći, nego li kada najjača individna ostavljamo, a ona najslabija unovčujemo. Taj proces priebornog proriedjivanja počima sa 50 godišnjom dobom sastojine i traje sve dotle, dok sva stabla ne budu jednak o visok a t. j . kada ne bude više nadvišenih, je li taj čas nastupio, onda se može započeti sa naravnim oplodom. Usporedimo li B. način proredjivanju sa doslje naučanim i uobičajenim, pa onda sa Kraftovim, koji je pred nekoliko godina sa svojom poznatom knjigom „0 proriedjivanja" nastojao, da taj velevažni predmet što moguće bolje objasni to vidimo, da B. uči baš protivno onomu, što smo do sada kao princip smatrali. Hoće li B. idea prodrieti, to se za sada još ne može proricati, ponajpače kada se u obzir uzme veliki konservatizam, koji u šumskom gospodarstvu od vieka postoji. Nu ideja B. svakako je zdrava, to se ne može poreci; ona ide takodjer puno u prilog nauci o čistoj dobiti (Pressler-Hejer), akoprem B-, kako je poznato, nije pristaša toga pravca. Nedvojbeno je, da je svakomu šumaru, stojećem a 50—60 godišnjoj hrastovoj sastojini (od te dobe započima B. svojim proredjivanjem) težko baš najkrupnije i najvišje hrastiće izvaditi, ne vjerujuć, da će onaj za sada zastrti i nadvišeni, kada mu se krošnja otvori iza desetak godina iste dimenzije postići, kao i onaj sada najkrupniji. Nekako nam je lakše pri duši, ako ostavimo prirodi, da nam ona (a ne mi) izabire individua, koja kanimo do željene obhodnje postaviti; nu ako se jednom uvjerimo, da za onih 10 najkrupnijih (i 10 već uginulih) hrastića po jutru možemo dobiti do 30 forinata; pa za deset godina opet toliko i tako dalje sedam do osam puta; usuprot pako, kada bi izvadili 30 nadvišenih (i 10 već uginulih) i za iste dobili jedva 20 for. i još k tomu ne kroz 7—8 godina, jer ih ne bi toliko bilo, — onda će po svoj prilici i naš konzervatizam uzmaknuti pred računom, koji nam veću korist pokazuje. U ostalom, nije taj B. način ništa izvanrednoga, kada se uzme u obzir, da mi slavonski šumari (a sigurno i ostali, ako imaju prilike) na taj način davno već prakticiramo: mi u topoliku vadimo najjače topole, a u jošiku najjače jošiće, jedino za to, jer 40 cm. debelu topolu možemo unovčiti za korita, * Kad bi Šumarska znanost zaista poprimila tu theoriju B, tad slava iznašašća te vrsti aieka odnosno proređnje nebi išla tog, inače odličnog strugara, ved našeg — seljaka, koj je spreman svaku oh6. Šumu po tom receptu prorediti, ter se upravo mukom od tog rada od vračati mora, Uredničtvo. |