DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 8 <-- 8 --> PDF |
- 346 Time je prvi glavni dio — Bestandesgrtiadug — dovršen, te sada dolazi drugi glavni dio knjige — die Bestandespflege. Taj pojam obuhvaća slieAeće radnje: 1. čišćenje (progala) — Lauterung, — L proriedjivanje — Durehforstung, — 3. okresavanje (klaštrenje) — Abastung. Pod prvom radnjom razumievamo čišćenje mlade šume od onih vtsti drvlja, koje oe kanimo uzgojiti, za tim od onih naglo rastućih vrsti, koje bi svojim bržim rastom glavnoj sastojini naškoditi mogle. Čudnovato, da toj prvoj njegi mlade šume B. ne posvećuje puno pažnje, a ipak je njega u toj periodi isto tako važna, kao i u kasnijima periodama u koje upada proriedjivanje. Toj drugoj radnji — proriedjivanju — posvetio je B. svu svoju snagu, tako da je njegov način proredjivanja udario pečat cieloj knjizi. Glavna značajka B- nauke o proriedjivanju sastoji se u tom, da on uči baš obratno od onoga, što se je do sada učilo i prakticiralo: on naime ne vadi potištena i nadvišena stabla, nego baš ona najvisokija odnosno najkrošnjatija, koja svojim zastorom prieče razvoj cieloj hrpi nižjih stabala. On je naime toga mnienja, da njezi šume ne može ništa pripomoći, ako joj oduzmemo samo zakržljala i posve zastrta stabla, — jer što može koristiti onim i sada već najvišim, pa usljed toga i najdebljim stablima, ako oduzmemo ona pod njihovom krošnjom nalazeća se od kojih njihov rast ništa ne ttpi ?! Prvo nego što poćima tumačiti svoj princip proriedjivanja, kritizira B. naaore ostalih šumara, koji su svoje mnienje u tom pogledu iztakli. Glavna ideja, koja je do sada šumare kod proriedjivanja vodila, bila je ta, da se je obćenito držalo, da se jednom nadvišena, u rastu zaostala stabla ne mogu više oporaviti, t. j . makar im se dali svi uslovi za daljni razvoj, ipak ne može iz njih pravo drvo biti, nego će i nadalje samo životariti. Taj princip proglašuje B- krivim, što više, on drži, da je svako stablo makar i zakržljale, čim mu se otvori krošnja, kadro nadomjestiti, što je izgubilo i uskoro u normalan razvitak preći. Svoj način proriedjivanja okrstio je B. „priebornim proriedjivanjem" — Plenterđurchforstung — i to zato, jer on osim skros bolestnih i suhih individua i ona stabla vadi (prebire), koja su nadrasla ili stisnula cielu hrpu viših stabala, tako da ciela ta hrpa trpi i zaostaje radi onog jednog. Sa priebornim uzgojem ne ima to proriedjivanje ništa uzajamnoga, osim toga, da se ponavlja svake desete godine, te u svakom tom desetgodišnjem turnusu 0*1—0*2 drvne gromađe, ~ koja se je usljed intensivnijega prirasta nakupila — oduzme. Buduć pako da se uz posve uginula oduzimlju i najjača stabla, to je prva posljedica te manipulacije, da se obhodnja mora povisiti za kojih 40—50 godina, i to zato, jer će obhodnju dočekati samo ona — na početku proriedjivanja — najslabija stabla, dočim se najjača individua, koja bi na pr, već u 100. godini postigla željene dimenzije, tekom proriedjivanja vade. Ideja B. je dakle u suštini ova: mi ne smijemo dozvoliti, da samo nekolicima predestiniranih stabala postigne recimo u 100 godišnjoj obhodnji stanovitu dimenziju, nego moramo nastojati, da što više individua tu dimenziju poluči. |