DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 5 <-- 5 --> PDF |
— M3 pline pod zastorom krošanja i one pod otvorenim nebom iznaša najviše 4^ K. t. j . u prvom slučaju je izžareiia toplina za 2—4^ R. veća. Za vjetrovita vremena i za oblačnih noći, gubi se ta diferencija malo ne posvema, tako da se može za stalno nzeti, da sklop jako neznatnu ulogu kod mrazova igra. Veoma važan faktor kod naravnoga pomladjivaoja jeste po B. konkurencija žilja starih opiodnib stabala i korovja. B. je toga mnienja, da zastor krošanja, odnosno pomanjkanje svjetla može biti još tako veliko, ~ ako samo u dotičnom tlu ima dosta hranivih soii, to će se mlade biljke moći posve normalno razvijati, a to znači, da je hranivost tla puno važnija, nego li svjetlo i zastor. Makar sklop krošanja bio posve zatvoren, to se ipak šumsko tlo prevuče sa drugotnom vegetacijom, naime takovim korovjem, koje i u najdebljoj sjeni uspievati može. Cim se sklop, bilo jače, bilo slabije otvori, odmah se prema tomu nadje takovo bilje, koje u dotičnom stupnju svjetla vegetira- Predje li se dakle naglo iz gustoga u redji sklop i to još prvo, nego li je tlo pomlađjeno, odnosno, dok se pomladak nije oteo tomu korovju, onda može pomladku prietiti pogibelj od te sekundarne vegetacije. — Pogibelji, koje od raznih životinja naravnom pomladjivanju pod zastorom krošanja priete, takodjer su relativne, — u koliko naime nekolicini škodljivih životinja taj sklop prija, a drugim opet ne. Nu kada se uzme u obzir, da Melolonta, zatim Hylobius-i, a napokon i miševi baš umjetno pomladjene, ili sječine bez zastornog starog drvlja največma napadaju, — onda se može uzeti, da pomladak pod zastorom krošanja nije baš velikim pogibeljim od životinja izvržen. Time smo izcrpili one čimbenike od točke a) — g), a kao resume razmatranja gornjih čimbenika bila bi slieđeća zasada: pomladak dići će se se sam od sebe, čim se zastor krošanja 0´1~0´2 prekine; taj pomladak uspievati će, odnosno narasti će pod krošnjom oplođnih stabala sve do pol metra visine ako sklop na 04, a pretrgnemo li ga do 0´7 onda će nam pomladak doseći visinu od 2 metra, a da mu sklop naškoditi neće. Nakon toga prelazi B. na pravila, kojih se imamo kod naravnoga pomladjivanja držati; prvo pravilo jest: 1. da u takovoj šumi, koju želimo naravnim načinom pomladiti, imaju svi použitci prestati, u kratko rečeno: šumu valja zagajiti; 2. svaka takova šuma mora imati toliko zdravih oplodnih stabala, koliko je nuždno, da dotični ploha bude podpuno naplodjena; 3. pod podpun o zatvorenim sklopom oplodnih stabala može pomladak samo jednu godinu obstati, zato valja svaku sliedeću godinu sklop za onoliko otvoriti, ili drugima riečima: onoliko lišća starom stabalju oduzeti, koliko lišća pomladak za tu godinu producirati može, t. j . treba sklop za Oi—0 3 prekinuti. Čim jače se sklop pretrgne, čim svjetlije u šumi bude, tim silnije će i korov potjerati, i tim žešća će konkurencija izmedju pomladka i korovja biti. Usljed toga valja sklop uviek samo minimalno prekidati, to jest samo onoliko, da propušteno svjetlo jedino od pomladka i to podpuno izcrpeno bude. Kada se uzme u obzir, da na čistu |