DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 29 <-- 29 --> PDF |
367 bekannten forstl. Frage verfasst, Aus. ^Vereinsscbr. f, Forst-Jagd- nnd Naturkđe.") gr, 8´* (40 S-) Tyništ. ^Yien, W. Frick Mk. 1-20. Rejj Dr. E., „Beobachfcangen iiber den Kuckuck bei Leipzig aus dem Jahre 1893." (Aus. jjOruitii:. Monatsscbr. d. deutschen Vereiriea zum Scbutze d. Vogel^elt.*) gr. 8." (10 S. m. 1 Fig.) Berlin, K. Friedlauđer & Sobn, 50 PLg, Sebroter, Ludw.: „Tasebenflora des AlpeDwanderers." Color. Abbildgn, von 170 verbreiteten Alpenpflanzen^ nacb đer Natur gemalt. Mit kurzen butan. Notizen in. deutscber, franzos. u. engl. Spraebe v. Prof. Dr. C. Sebroter. 4. Aufl. gr. 8.** (18 farb. Taf. m. 24 S, Text.) Ziirich, A. Raustein. Geb. in Leinw. Mk, 6. Le traitement des bois en France — estination, partage et uaufruit des forets — nar Cb. Broilriard, aueien professeur a Tecole forestiere. Nouvclle edition. Berger- Levrault et Cie, libraires editenrs. Pariš, Nancj 1894. Tbila, C, unđ H. W. Grruner, „Đer Foxterier". 3. u. Lfg. Leipzig, Malende. Mh, 2. Frank, A. B,, jjPflauzenkrankbeiten." 2, Aufl. 2. Lfg. Breslau, Trevenat. (k) Mk. 3. Leitfaden fiir den Waldbau, Von. W. Wei8e, konigl. preuss. Oberforstmeister und Director der Forstakademie zu Hann. Miinden. Zweite vermebrte und verbesserte Auflage. 8« X. und 228 S. Berlin 1894. Julius Springer. Pr. Mk. 3, Bierl, Forst, „Die Blattjagd m. besond. Beriicksicbt. des Angstgescbreis." Leitfaden zur Erlerg. naturgetreuen Blattens, nebst einer Ani- tiber Hasenscbrei, Habicbtsruf, Vogelscbrei und Mauseln. Mit Original-Zeicbngn, v. Ba83ewitz, Leutemann u. Kali, sowie einem Vollbilde v. Cbr. Kroner. 8« {eQ S.) Dotben, Verlag, d. St. Hubertus. Mk. 1´50. Kambert, E., „Die Alpenpflanzen," libers. aus „Les Alpes suisses" durcb A, Kaebitzscb, gr. 8** (85 S.) Dresden, A. Huble in Comm. Mk. 1. Gruttenberg, Forstr. Prof, Adf. Ritter v,, „Die Revision des Vermogensstandes in Fideicommissforsten." Vortrag. gr. 8** (20 S.) Wien, W. Frick. Mk. 1. Scbneiđer, Hegeinstr, a. D. D. Karl, „Bie Piirscbe auf den Rehbock." Aus der Praxis đargestellt. 2. Aufl. gr. 8,° (68 S) Blasewitz-Dresden, P, Wolff. Mk. I´50. Geck. Oberforst. Dr, Karlo Eob., „Der Weisatannenkrebs." Mit 10 Holzscbn., 11 grapb. Darstellgn. 9 Tab. u 10 Lichtab. Taf, gr. 8<´ (XL 163 S.) Berlin L Springer. Mk. 10. Scbroder, Ebrvb., Fnt"W"ickelung der Raupenzeichnung u. Abbangigkeit der letzteren v. der Farbe der Umgebung." gr. 8^. (6 7 S. no 1 Taf.) Berlin, R. Friedlender & Sohn, Mk. 2. Lovstvo, Sukob šumara Beissa iz Cliampenaja, sa franeezkimi zvierokradieami. Sudbena iztraga, koja je jur dovršena, potvrdila je u cielosti sve navode koje o tom dogodjaju, zbilom se 1. studena pr. god., već u prvom početku podavao šumar Eeiss. Prema tome imadu se slieđece Činjenice kao zbiljne i dokazane smatrati. Šumar je Reiss cuo za svoga obilazka šumom, u svom srezu oko 8 sati u jutro, pušku prasnuti i psa lajati. To su isto potvrdili i mnogi šumski radnici, koji su kao svjedoci na iztragu pozvani bili, a koji au radili nješto dalje kod svoje kolibe u šumi. Šumar podje pravcem praska puške i opazi na skoro desno od sebe dva Čovjeka, od kojib je mladji pušku u ruci nosio. Šumaru je pošlo za rukom, te je oba Čovjeka, koji su poslije prepoznati biti kao Franjo i Milan Binne, otac i sin, drvar odnosno tvornički radnik, obojica iz Horcboleta, pretekao na šumskom putu, koji se stere od francezke medje u daljini do 250 metara. Pri tom se je šumar namjerio najprije na Franju Binna, izpod čijeg su kaputa cievi dvocievke virile. Opomeni šumarevoj, da puška pre |
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 30 <-- 30 --> PDF |
— 368 — dade, neodazva se Fraajo Binne. Šfca više, on spopade pušku šumareva i stade se s njim natezati. U to nadodje i Milan Binne i izpali svoju pušku na šumara, u blizini od 10 metara, ali ga na sreću nepogodi. Dok je odmab iza toga Milan Binne sa spremnom punom puškom nastojao da šumara po boku sbvati, otme gumar, upotrebiv sve sile, u zadnjem času svoju pušku iz ruku Franje Biuua i izpali ju u taj čas najveće opasnosti na Milana Binna, na što se ovaj na zemlju sruši. Jedva se ovo dogodilo, spopadne opet Franjo Binne šumarevu pušku i glasno zaviknu: „Le garde, le garde, venez au bas!" U isti Čas opazi šumar gdje sa obronka briega, ležedeg preko granice, silaze tri čovjeka, kojih je svaki pušku nosio. Tragovi boda ovib triju ljudi razpoznavali su se još točno u piesku za sudbene iztrage. Dok su ovi bili još 30—40 metara daleko, podje šumaru za rukom te iztrgne svoju pušku po drugi put iz rukub Franje Biuna, pa ga odmah na to s drugim hitcem sa zemljom sravni. Dok je šumar istom sada, da se spasi od pogibelji prietede mu od dolazedih trijuh ljudi, skočio za strmi zavoj puta, opali jedan od njih hitac na njega, ali ga ne pogodi. Jedno zrno sačme br. 3. i znakovi različite sačme od ovoga bitca, našli su se poslije na jeli, koja je stajala na zavoju toga puta. Na prijavu šumarevu podnesenu sudu u Scbirmecku odmah poslije toga dogodjaja preduzet je poslije njekoliko sati sudbeni izvid na licu mjesta, gdje su našli Franju i Milana Binna mrtve na zemlji, Liešinu Milana Binna čuvao je jedan pas. Pod liešinom Milana Binna našli su veliku kaljužu krvi, doČim drugih tragova krvi nije bilo; na mjestu, gdje su našli liešinu Franje Binna, čiji je rukav od kaputa bio sasvim izderan, bila je trava uvaljana, a na njoj je ležalo puce iz uniforme Šumarove. Iz toga se može s jedne strane zaključivati na žestinu boja šumara sa Franjom Binnom, a s druge strane opet, da su oba zvjerokradice ondje pali i tako ležeć ostali, gdje ih je hitac šumarove puške pogodio. Kraj liešine Franje Binna ležala je Lefaucheux-puška, koje su obje cievi jos napunjene bile^ a jedna je ciev odavala tragove istom izbačena hitca, Sama puška bila je tako vješto u dva diela razstavljena, da se je mogla po konstatovanu iztraživanju, ^a malo časova složiti i pripraviti za pucanje. Puške Milana Binna nije bilo. Pri vanjskom pregledavanju preduzetom p() okružnom lieČniku iz Molsheima i po jednom drugom liečniku, koji su poduzeli sudbeno pretraživati liešine, našla se sprieda na prsih Milana Binna jedna rana od hitca iz puške, a kod Franje Binna viŠe rana, od kojih je rana prvoga prouzročena zrnom, a drugoga sačmom. Zrno je tielo Milana Binna prosvirilo, ter se nije moglo pronači. Naprotiv se je u tielu Pranje Binna našlo puno sačme sa sukiom. Po suglasnu mnienju liečnika i po konstatiranim ranama sigurno je, da su obojica sin i otac od sprieda pogodjeni. U blizini obijuh liešina našli su komade pločica iz tvrde bartije, koji su sravnjeni, bili iste kakvoče, kao i oni, koje je šumar za strielivo rabio, dakle kao pločice njegovih fisekah, tako da se kroz to tvrdnja šumara posve dokazala, da je on sa mjesta, gdje se natezao i borio sa Franjom Binnom, pravcem gdje se našlo tielo Milana Binna, na ovoga zrnom pucao. U to se na licu mjesta našlo još pet opaljenih sukij^ od suknene tvari, koje ne potiču od hitca šumareva, jer ovaj kao pravi lovac ne nosi takovim materijalom napunjeni fišekah, kakove zvierokradice upotrebljuju. Po položaja Milanove liešine i po pravcu, u kojem je pet komada sukije nadjene, izključena je svaka mogučnost da bi ova gukija poticala iz smjera, kojim je šumar izbacio hitac prema mjestu, gdje BU našli tielo Milana Binna. Po tom su tri sudbena vještaka suglasno izjavila, da onih pet komada sukije po njihovu svojstvu i položaju ne potiču od nijednog šumarevog hitca. Nu buduć da puška Pranje Binna još razstavljena i u obadvie cievi napunjena bila, a hitac jednoga od one trojice zvierokradica, čiji su tragovi vidljivi ostali, u jeli na zavoju puta, vidljiv bio, a svaka je od onih pet sukija po svom položaju ini smjer imala, to je samo jedno moguče, da je Milan Binne na |
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 31 <-- 31 --> PDF |
— 369 — punjenu patronu sukneuom tvarju, izpalio na suraara. S tim je takodjer sncrlasno, đa se pravac pucanja napram točki, koju je Šumar odmah sudu označio kao stanovište Milana Binnaj sve do mjesta, gdje se je s Franjom lirvao posve slaže sa pravcem, gdje su našli one komade sukije. Sto se nije na licu mjesta nasla puška Milana Binna može se samo time razjasniti, da su ona trojica zvierokradica poznavajuć terraiu, tu puškuj jer im je blizu ležala, bez pogibelji, kriomice i brzo spopaH, čega su se morali bojati učiniti sa puškom Franje Binna, koja je ležala po dalje, a da se ne izlože bitcu iz puške šumara, koji je skočio na zavoj puta i zaklonio se za drveće. Franjo Binne sa sinovi poznati su njemačkom šumarskom osoblju već od njekoliko godina, kao smioni zvierokradica, koji su spremni svako nasilje učiniti. 19. listopada 1884. bio je njemački šumar Lustenberger ubvaćen od francezkih zvierokradica, koji su bili oboružani sa 8 pušaka i sa psima, napadnut i zlostavljen. U družtvu ovib bio je tada Franjo Binne i sinovi mu Eugen i Viktor. Na poziv državne oblasti u Zabernu bila je po francezkoj oblasti u tom predmetu iztraga provedena, pa je presudom iztražnoga povjerenstva u St, Die od 31. prosinca 1884. kažnjen Franjo i Eugeu Binne kaznom zatvora od 15 dana 1 novčanom globom od 50 franaka radi nanesene uvriede i lielesne oziede, a Viktor Binne novčanom globom od 50 franaka radi lovskog prekršaja, — Osim toga se je šumar Reiss još 31. listopada 1888. sukobio sa 5 francezkib zvierokradica na njemačkom zemljištu, koji su na njega višeputa pucali. Ustrie- Ijenog Franju Binna prepoznao je posve izvjestco šumar Reiss kao onog istog zvieroki^ dieu, koji je 31. listopada 1888. prvi na njega pušku opalio. Te činjenice dadu naslučivati kako bi jadno šumar Reiss bio u ovom slučaju prošao, da mu nije pošlo za rukom, obadvojicu napadača ob´riti. Na temelja sudbeno uatanovljenib činjenica nemože se ni za Čas podvojiti, da se je šumar Reiss nalazio u kritično doba u najve( 5oj pogibelji života i da je u pravednoj samoobrani oba bltca izpalio ; prvi napose zato da se spasi od drugoga bitca Milana Binna, koji je neposredno na uj naperen bio, a drugi zato: da nepostane žrtvom nasrtajab Franje Binna i družbine, koja je hitila ovomu u pomoč. Državno odvjetniČtvo, kao nadležna oblast glede odluke o tome, da li se imade povesti kazneni postupak, zaključilo je nakon dovršene iztrage, da se je šumar u ovom slučaju nalazio u stanju ovlaštene samoobrane, usljed česa da se isti sudbeno radi umorstva progoniti neimade. Nakon toga bje šumar Reiss po predpostavljenoj si oblasti premješten na jedno, od francezke granice odaljeno šum. mjesto, da nebude izvrgnut dalnjim osvetam one dvojice zvierokradica, koji su prijateljevali sa Binnom. Žuč srne. Prošlih sam nedielja, piše g. E. Bohmerle, imao priliku u jednom šumarskom družtvu Čuti različite nazore o neobičnu pitanju, da H naime srna ima žuči. Net´e škoditi, ako se ovo jasno pitanje još bolje razjasni i to tim više što je samo nesporazumijenje moglo izazvati protuslovne nazore. Da srna svojimi jetri žuč raztvara, to je već nedvojbeno dokazano ekslstencijom samog organa, samo srni manjka žučni mjehur, to pohranište žuči. Žuč prelazi kod njekih životinja neposredno, a kod njekib djelomice direktno u dvanajstnik (Zw6lffingerdarm), i djelomice opet u žučni mjehur. Ako dakle neima žučna mjehura, tada ne mora prestati sama djelatnost jetara, Prigodom gornjeg priepora valjda je bila identificirana žuč sa žučnim mjehurom. U ostalom kao što to opažamo kod srne, tako isto opažamo i kod drugih sisa vaca i ptica. Tako n. pr. neimaju žučna mjehura i slonovi, deve, jeleni, konji, njeke antilope, a medju pticami kukavice, nojevi, golubovi i t. d. Nješto o bjaiovičkih bieonih. U bjalovačkom se je kotaru zadnjih prošlih godina broj bisona tako jako smanjio, kao što nije već dugo godina, dočim su samo tri krave od bolesti poginule. G-odine 1873. brojilo se je još 527, bisona, god. 1882. |