DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 11 <-- 11 --> PDF |
349 jedini Hartigov visoki uzgoj sa postepenim naravnim pomladjivanjem i prie bornim proriedjivanjem svake desete godine, počam od druge polovice obhodnje, jeste onaj, koji uz najveću jednostavnost, najvišu dobit podaje, — te se kao takav jedini preporučuje. U ovoj zadnjoj stavci sadržana je u kratko ideja, koju B. diljem ciele knjige zastupa; naravnim pomladjivanjem prištedi se po njegovom raćunu u samoj Pruskoj na godinu do dva milijuna kulturnih troškova. Što se naših hrastika tiče, to i mi absolutno pristajemo uz naravno pomlađjivanje, a nedvojbeno je, da su naši drevni hrastici na taj način postali i nzrasli. Pod zadnje vrieme počelo se sa raznih razloga (nerodica žira, velike sječine, spekulacija) odustajati od toga načina, nu mnogi ne uspjesi otvaraju šumarima sve većma oči, da je priroda — priroda, a knjiga — knjiga, pa da ne treba tražiti kruha nad pogačom, nego se držati onoga, što su i naši predji za najbolje pronašli. Što se cielokupnoga dojma B. knjige tiče, to je ne mogu učećoj mladeži, nego jedino izkusuom šumaru preporučiti; knjiga je napisana skroz u polemičnom tonu, te se po njoj samo onaj oriontirati može, koji je prilično versiran u hteraturi o šumogojstvu. Osim toga obradjeni su pojedini dielovi preobširno, a drugi premršavo; ni u stilu, ni u prikazivanju ne nalazimo onaj hladni, objektivni ton, koji je neobhođno nuždan, ako knjizi na čelo metnemo rieči: ein Grundriss flir Unterricht. J. K—c. Izbojna snaga listačah,* Izbojna snaga do sada je u obće toli malo proučavana, da si smatram dužnošću naše šumare upozoriti na to, nebi li tko od njih u okolišju zagrebačke županije, osobito oko Karlovca time tečajem g. 1894. odpočeo. Mi do sada samo približno znamo kakovu koja vrst listačah izbojnu snagu imade. Pa i u nauci o sadoii šumah uči se, da valja kod pretvorbe visoke šume u sitnu, prosuditi, imadu li stari panjevi dovoljno izbojne snage. Ali kako i po čemu da se to prosudjuje, o tome još nigdje naputkah našao nisam. Bez posebne studije toga predmeta, ne ima šumara, koji bi pozitivno, za svaki slučaj proreci znao, koliki će u ovoj ili onoj budućoj nizkoj šumi biti dohodak na drvnoj gromadi po rali, ako je visoku šumu pretvorio u sitnu onda, kad je hrastovo, kestenovo, grabovo, jasenovo, briestovo i t d. sjemen stabalje bivše visoke šume kod podsjećanja na panj, 20—40 — 60—80 — 100—120 —140 , . . ili n godina staro bilo. * Akoprem se sa svimi nazori u ovom članku razvitimi neslažemo, ipak ga uvrsćujeuao a nastojanja, nebi li tako potakli čitaoce na kritičko sudjelovanje u razpravi ob ovoj themi. Medjutim će koli fiziologija bilja, toli i rješavanje tili pitanjali biti svagda manje zahvalno polje za praktična šumara. Jedan dio tih pitanjah moči će rie- Siti učenjaci radedi u kabinetih na preparatlh, a drugi dio šumari dugotrajnom empirijom. Cim prije alj s tim po infcencijab gosp. pisca ođpočnemo, tim 6e prije — naŠi nasljednici doći do resultatah. redn. |