DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1894 str. 10 <-- 10 --> PDF |
— 348 a 20 cm. debeli jošić za rogove, dočim one najslabije ostavljamo, dok za 6 do 6 godina i na njih red dodje, i tako neprestance. Zar to nije ono isto što B. ući? Pa kad priznajemo, da taj princip valja u bieloj šumi, zašto ne bi mogao valjati i u hrastovoj? — Kušajmo! B. tvrđi, da na njegov način prorieđjivane borove šume u istočnoj Pruskoj nose za oO"/o veću dobit, nego da se proredjuju na dojakošnji stari način. Da čitatelji vide, kako B. svoje proredjivanje sprovadja đonašamo tabelu, koju on na 326. strani svoje knjige navadja: Godina. Broj stabala. Izvadjena stabla. Preostala stabla. (Hrastova šuma). 50 1200 120 1080 60 1050 105 945 70 930 93 937 80 820 82 738 90 720 72 648 100 630 63 567 110 550 65 495 120 480 48 432 130 420 42 378 140 370 37 333 150 330 33 297 Prema tomu bilo je na početku proredjivanja t. j . u 50. godini Ba hektaru 1200, a u 150 godini nakon dovršene proriede ostalo je još 297 stabala, s kojima se sada zapocimlje naravno oplodjivanje. Kao mane B. načina navadjaju njegovi protivnici: da se rušenjem najkrupnijih stabala oštete sva okolišna slabija stabla; da godovi na prestavšim stablima podju naglo debljati, pa da drvo time gubi na vriednosti i t. d. Priznajem, da su nekoji od tih prigovora više manje opravdani, ali su neznatni, ako je prvobitna ideja zdrava. Posije proredjivanja prelazi B. na okresivanje (klaštrenje); buduć da isto kod nas još no ima velikog znamenovanja, to ne ćemo ni o njemu pobliže razpravljati.* Na koncu knjige zazmatra B. kritično pojedine vrsti uzgoja: nizki, srednji konservativni (Hartigov), modificirani (Seebachov) i t. d, iztičući kod pojedinih dobre i zle strane, te napokon dolazi do zaključka: L da sve razne modifikacije visokog šumskog uzgoja (Hoch-waldbetrieb) isto tako i srednja i nizka šuma — izuzam guljevaču i vrbake — pogledom na najvišu produkciju i dobit nisu nipošto opravdane, te po tom da ne imaju prava na daljnji obstanak; 2. * U malo ploštnom gospodarenju urb. obd. šumah imali smo već prilike, a osobito u kotaru L. da racionalno provadjasmo klaštrenje na onih hrastovih atablih, koja su kao nadstojno drveće do druge obhodnje preostavljena. Svakako će to poslovanje po vremenu i kod nas doći do veće važnosti i uporabe, a osobito u srednjo-šumskom gospodarenju, kao i na onih obc. pašnjacih, na kojih de se imati i drvo uzgajati. Biti će zato zgodno, da p. n. gg. suradnici danom prigodom i taj postupak prema najnovijem stanju teorije u svojih eventualnih razpravicah objasne. UredniĆtvo. |