DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 2-3/1894 str. 47 <-- 47 --> PDF |
— 125 — Sitnice. Brada Dittmar iz Heilbronna u Wurttenberžkoj priposlala su nam na ogled svoj cienik o šumarskom orudju, kao i o ostalih predmetih ođ željeza i ocjeli, potrjebnih u kučanstvu. Obzirom na mnienja i preporuke, što no su ih iza naručbah toj tvrdci podale mnoge šumske uprave, svraćamo na tu tvrdku pozornost gg. čitateljah. Izkazani predmeti nisu jeftiniji no kod nas, dapade ih donjekle uvoznina poskupljuje, ali su ti predmeti osobito valjano priuđešeni i sačinjeni pošto je rečena tvrđka špecialistica u proizvadjanju te vrsti orudja. — Dragutin Schleiclier i SchuU iz Durena u Porenskoj-Pruskoj (Rheinpreusen), trguju risaćo m artijom , kao i svimi ostalimi spremami za risanje potriebnimi. — Pozornost gg. čitateljah svraćamo na tekuć e boj e itušet e tvrdke, koji se nedadu izaprati, ter preko kojih je modi uvjek polagati druge boje, a da se n emažu . Kod kopiranja tušom, nije od potriebe u svrhu polaganja bojah risarije istom izpirati, ved se odmah s bojama radi, što poslovanje veoma pospješuje. Te boje preporučaju se osobito za izradbu šumovidah, pregledovidah itd., koje često kod izvanjskih radnjah u šumi rabiti moramo i po vlažnom ili kišovitom vriemenu. Jedna i druga tvrdka šalje na zahtjev naručitelju svoje cjenike bezplatno. — Pilar, M.ally i Bauda otvorili su 12. veljače o. g. ovdje gradjevno poduzetni čtvo. — Nadnice šumskih radnikah u Austriji. Ministarstvo za polođjelstvo izdalo je u svojem statističkom godišnjaku izkaz nadnicah, koje plaća stalnimi poffodbami nevezanim nadničarom kod šumsko ogojnih radnjah. U izkazanih prosječnih svotah nisu uračunane poboljšice koje se od zgode do zgode dopituju. Radno vrieme traie 11 sati bez uračunanja jeđnosatnog podnevnog počinka. Nadnice iznose za: Mužkarce Žene Djecu novčićah U dolnjoj Austriji 90—120 45— 80 40—60 U gornjoj Austriji 60—100 45— 80 28—60 U Solnogradskoj 110—120 88—100 66—80 U Tirolu i Voralberžkoj 80—150 50—100 35—65 U Štajerskoj 55—100 40— 80 25 — 70 U Koruškoj 95—100 40—7 0 45—55 U Kranjskoj 70 — 100 45—70 36—45 U Istri 70 — 120 50—70 85 — 60 U Dalmaciji 60 — 120 40— 70 45—50 U Češkoj 30—160 25— 80 16-6 6 U Moravsdoj 40— 80 30— 60 26—40 U Šlezkoj 50—70 40—45 30—35 U Galiciji 25—80 20—55 15 — 33 U Bukovini 45—80 35—65 24—50. Drvena pređja. Dr. Mitscherlich u Freiburgu u Badenskoj obreo je postupak, kojim se dadu iz drva pripremiti niti, koje se dadu presti. U tu svrhu se razpile stabla u veče trupce, pa se ovi istosmjerno sa vlakanci razciepaju u daščice 1—2 mm. debele. Veoma je shodno ako nam na razpoložbu stoje stabla bez granja. Imade li na istih granja, onda valja te čepove iz stabalah izvrtati. Izradjene tanke daščice valja navlažiti (uljem, vodom), i iste tečajem priuređjivanja češće nakvasivati. Tako upriličene daščice dodju pod valjke, koji su uzdužno naprugani. Jedan valj je u stroju postavljen do drugoga tako: da pruge jednoga stoje nasuprot udubinam drugoga. Usljeđ |