DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1893 str. 29 <-- 29 --> PDF |
— 521 — trčke u mrežu pohvatati i u priređjenu ogradu kod šumske kolibe staviti. Po dovršenom lovu bacali smo takovu divljač iz grmaka pred lovce u vis, te su oni na nju pucali. Jednofi bio je lov na trfike odredjen, a imali smo kod kolibe u pričuvi živih trčaka. Jagar Vencličko metnuo je u svoju torbu dvie, a u svaki džep po jednu trčku. Zapitah ga, što će s njimi, na što mi odvrati, da ćemo danas buširati na trčke i prepelice, pak ćemo sa streljači u jednom redu napried ići, dočim će medju dva lovca stajati 3—4 pogonca. Ako ne budemo skoro na trčke nabasali, onda ćemo izpustiti po jednu trčku iz džepa tako, da to nitko ne opazi, a to s toga, samo da kavaliri imaju na što pucati, jer su oni neuztrpljivi, kad nebi na skoro pucali. Kad je tomu tako, uzmem i ja tri trčke, te stavim dvie u džepove i jednu trčku u torbu, jer više nijesam mogo spraviti. Moram već unapred primjetiti, da mi je principal naložio, da moram u lovu neprestano uz princa stajati, pak s toga nakanih, da i ja sliedim majstorluk jagara Venciička. Tako bi. Frvu trčku izpustio sam iz torbe, da me nije nitko opazio, te ju je princ i ubio. Čim smo dalje napried pošli, nijesmo ni na trčke odmah nabasali. Htjedoh dakle da jeduu iz džepa izpustim, ali šmuk iz mog džepa prije, nego što ju htjedoh izpustiti, te stane drečati i leputati krilima, a ja opazih, nebuduć od princa na dva hvata udaljen, da je trčka iz mog džepa izletila. Tu trčku je doduše princ ustrielio, te me je smijuć se zapitao, da li imam još koju trčku u džepu. Što sam znao na to reći, kad mi se je moj majstorluk izjalovio. Ja masiv u džep, te izpustim u vis još jednu trčku, na koju je princ pucao i sretno ju ubi. Dakako da je bilo dosta smieha medju kavaliri, kad im je princ pripoviedao, što se je dogodilo. Dapače jedan pristupi k meni, te mi stao po torbi pretraživati, nebi li još koja trčka bila i za njega. Vencličko se je namrgodio, pak se češao iza dugačkih ušesa, kao da mu je iza uha kakova konjska muha zašla. Sreća naša, da u tom lovu nije bio i naš principal, jer je kod kuće ležao, pošto ga je konj u nogu udario. Od mjeseca rujna ne bijaše više mira s lovom. Princ Bordou bio je oso biti ljubitelj lova i izvrstan stieljač, pa nije mario, da se lov svaki drugi dan obdržava. Kavaliri dolazili su k njemu svaki bogoviti dan upravo onako, kao i kuriri iz Pariza. U ono doba bio je naime princ izvikan za kralja franceskoga. Princ je htjeo svojim visokim gostom pribaviti kakovu zabavu, a ništa laglie od toga, jer smo mogli po miloj voljici loviti u blizini, na što smo htjeU. Srna je bilo doduše u lovištu malo, a prekobrojne srnjake postrieljali smo mi sami u zasjedi. Gnjetela smo jedva namakli, te je samo zečeva i trčaka tusto bilo, pa smo samo na ovu divljač loviti mogli. Kad smo jednoć lovili i po šumi i po šipracih ševrndali, dodje red i na one lisice, koje su bile odhranjene u komori. U tu svrhu dao je jagar Vencel prirediti za svaku lisicu škrinju. Upravo na dan lova zatvorili smo svaku li sicu u svoju škrinju, te ih odvezosmo u šumu, gdje se je lovilo. Hajkafii zac |