DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1893 str. 28 <-- 28 --> PDF |
— 520 — jarkom pred menom brzale, pa sam opalio medju nje, te srušio odmah dvie trčke. Objesio sam trčke na svoju torbu, pak odoh dalje za onima, koje su preletile i u medje upale. Opet sam trčke našao, te ubio opet jednu, a u šipraku i četvrtu. Bio sam pun veselja, što mogu dokazati, da ja i bez prepeličara ubiti mogu, pak sam se onda zaputio u šumsku kolibu, gdje me je jagar Vencel čekao u slučaju, ako ja nebi ubio, da on uz put ustrieli. Iduć tako putem, ogledajuć moju lovinu, pričinilo mi se je, da su moje trčke nješto krupnije, nego one, što sam ih u Slavoniji ubio. Bivši kratko vrieme u praksi, nijesam trčaka još u ruci nikad imao, te su mi moje trčke svakako sumnjive bile. Kad sam došao do šumske kolibe, a čim me Vencel opazi, prekrsti svoje ruke, te poviče: Ta za boga, što ste učinio?Vi ste putukU mlade gnjetele, te mi stade pripoviedati, da su tek lani tri stare ženke nabavili i nasadili, te da jih on čuva kao oko u glavi, samo da se razplođe. Ako o tom sazna principal, da će biti krša po nama svima, pak pošto što sam ne samo četiri gnjetela ubio, nego jamačno i više nastrielio, da ove gnjeteliće nesmijemo kući nositi, nego da ćemo jih zakopati. Moj kolega ne htjede na taj predlog pristati, nego predloži da jih oeupi^mo, pak š njima na ražanj i to tekar poslie podne, dok se vratimo opet ovamo. Tako je i bilo, ali jagar Vencel ne htjede niti od ove slastne pečenke, jer mu je žao bilo gnjetelića. Uzput kući iduć ustrielio je Vencel još četir trčke, da bude broj podpun, kako mu je naloženo bilo 0 mojoj nezgodi u lovu šutili smo svi mramorkom. OJkad je naš principal kod c. k. dvorskog lovnog nadzorničtva izposlovao, da se hajka na zečeve radi pošasti dozvoli, prošlo je više nego deset dana. Bilo nam je dozvoljeno, da možemo ubiti bar 400 zečeva. Uz to nam priobćiše, da je dozvoljeno franceskom princu Bourdou, stanujućem na svom imanju u Froshdorfu kod Novog-Mjesta (baš na granici našeg lovišta), da može loviti na zečeve. U to doba bilo je kod princa uviek u pohodu stranih prinčeva, nadvojvoda i d. dostojanstvenika iz Pariza, koje je princ kao svoje goste poveo u lov. U tu svrhu odredili smo hajku, te uzeli 80 hajkača. Pogoni bijahu upriličeni na polju u manjih partija u slici poput kopita, dočim se je streljača sakupilo kakovih 10. Lovci bijahu namješteni u ravnoj prugi i u stanovitom razmaku jedan od drugog. Lovilo se je obično od 10 do 2 ili 3 sata po podne. U tom prvom lovu palo je do 300 zečeva i 160 trčaka. Nakon dovršenog lova dali smo svu poubijanu divljač poredati i to po 20 zečeva u jedan red a isto tako posebice i trčke. Zatim su pric i njegovi gosti pregledali lovinu, dočim je prinčev dvoritelj izabrao zečeva i trčaka onoliko, koliko treba za kuhinju. Ostala divljač odpremljena je istu večer divljačaru u Beč, koji je imao ugovor, da će sve, što se u lovu ubije, uzeti uz stanovitu cienu. Nakon lova rekao je princ starešinama iz susjednog sela, da počinjeni kvar po poljih prociene i račun polože Nakon ovog lova lovilo se je opet samo na trčke, dočim smo imali |