DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 9 <-- 9 --> PDF |
— 819 -kuju. Ove uzane doliue, puijca i koruU-je orosavaju šuinui. /elciu) bistri jiotucici i reeioe, koje sv iuuio, v.esb) br/iicima. a. kuStc? i slapuviiijiji žure, da se pridruže glavuijira olucima vodenim, u žiriin doiitmuia i ])rosti-auijim ravnicama. Celokupnim svojim visinskim oblikom Srbija je nagnuta sa juga nji ž^ever. Na južnoj njenoj strani ne naliode se samo naiYi>ii joj vrhovi, nego je oiia v.n toj strani i u opšte najviša. Idući sa juf:;-a na sever, planinskife);)letovi, ma kakoga im oblika i pravca lanci bili, snižavaju se postupno. II zapadnoj Srbiji ovi se spletovi ^ube u ravnici ili se rasplinjuju u prostraiie valovite zaravni, veoma blagoga nagiba i daleko pre, no sto dostignu severnu granicu Srbije, reku Savu- U srednjoj Srbiji izmedju Kolubare i Morave, oni već počinju priplrati uza samu obalu Save i Dunava nizovima brežuljaka, posljedniii izdanaka svojih; a u istočnoj Srbiji počev od B-arna, a naročito od (Jolupca planinski lanci spuštaju se u reku osekom, kao da hoće time da kažu, da im u istini tu nije U koliko se ovi spletovi planinski, idući na sever, snižavaju i rasplinjuju. u toliko se oni jedan od drugoga sve dalje odmiču, ostavljajući rečniiu dolinama, koje se izmedju njih prostiru, da se ove jače šire i da se na posletku razastru u prostrane i niske ravnice, kroz koje usporedo teku bogate vodene žice. Širina ravnica na toj strani stoji u obratnoj srazmeri prem-a širini planinskih spletova, idući sa zapada na istok ravnice su sve to uže, a planiski spletovi sve to širi i viši. Iz ovoga što smonapred kazali o ukupnom visinskom.e izgledu u Srbiji, lasno je razumeti, da je za sada još veoma teško i upravo nemogućno sistemski opisivati njihovu sliku ipak koliko toliko preglednije, mi ćemo ih pcdeliti na troje: 1. planine zapadne Srbije izmedju Drine s jedne i liolubare i Ibra s druge strane; 2. planine srednje Srbije izmedju Kolubare i Ibra sa zapadne i Morave- Velike i Binačke sa istočne strane i na posletku 3. planine istočne Srbije odonud Morave, pa do granice prema Bugarskoj. I zapadne, srednje i istočne planine imaju svoju severnu i svoju južnu polutinu. Da počnemo sad sa zapadnim planinama. Od ogromne gromađe Crnogorskih planina, sa koje se bcli Durmitor uzdiže do 2.500 m. i Komovi do 2.300 m. i koja je s jugoistočne strane ovenčana gorostasnim bedemom ´ planine Prokletije , jedan veoma razriven i zamršen splet planinski upućuje se na severoistok Srbiji, dosrižući bas na samoj granici njenoj svoju najveću visinu, a to u Zavor u 11,700) ´ Goli j i (l.Slo" m,). Na ovim je planinama vodomedja Uvca i Kaske s jažnc |