DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 8 <-- 8 --> PDF |
318 — Pre nego počnemo govoriti o šuniartjtvu i Juni^kom gazdovanju kod nas, potrebito je, da se što bolje upoznamo sa šiunama i plaoinuma u Srbiji, da bi tako mogli boije shvatiti, što docnije sledi. Šume i planine u Srbiji. Balkansko je polnostrvo u visinskome pogledu poKnato sa svoje velike razgranitosti, kakvu nema da pokaže ei jedan kraj u Evropi. Na njemu nenia aikakovoga sasrednog planinskog čvora ili lanca, od koga bi se planine razilazile i činile tako jednostavni splet planinski, već se njimi širi nekoliko takih, više manje saniostalnih spletova, koji se svakojako dodiruju i ukrštaju, Odtuda onako čudesno mu bogastvo u raznolikosti pravaca i oblika kod planina i ravnica, zaravni, visija i nizija, i ako svuda samo u umerenome prostiranju. To sve, što u visinskome pogledu važi za ćelo Balkansko poluostrvo, važi i za Srbiju. Za nju se s pravom može kazati ne samo đa je bregovita i planinska zemlja, nego još i to, đa je, pripadajući sva pomenutomu poluostrvu, upravo i najpotpuniji prestavnik njegov po visonskome mu obliku, jer zamršenost planinskoga spleta u Srbiji, koja dolazi kako od pružanja planinskih lanaca u svima mogućim pravcima, tako i od raznolikoga njihovog grananja, nigde na njemu nije tako velika kao u njoj. Uzrok ovakome visinskome obliku Srbije leži u tome, što je u nju sa raznih strana zaišlo nekoliko, sa svim samostalnih planinskih spletova. Srbija je polje, na kome su ovi spletovi i u dodir došli, i usled koga su, bilo da su se u postajanju svome potiskivali, bilo vezivali, proizveli ono raznoliko skretanje pravaca pojedinih planinskih lanaca ili ono veoma zapleteno grananje planinsko. Sa zapada ulaze u Srbiju grane crnogorsko-bosanskih planina — istočnih Alpa; — sa joga grane od planina najstarijega kopna balkanskoga poiuostrva, tako zvanog đarđanskog i makedonskog kopna; sa jugoistoka gore Eostopa i Balkana, koje se tamo vezuje još pred ulaskom u Srbiju, Sa severoistoka prelaze Karpati . No Srbija, ma kako da je planinska i bregovita zemlja, ona opet neima veoma visokih planina, jer i one, koje su najviše^ vrzu se visinom svojom jedva oko 2.00O metara; i što je još značajnije, sve te najviše planine ne nahode se sredinom njenom, već na južnoj i jugoistočnoj granici, kao što su: Javor, Golija, Kopaonik, Veliki Strešer, Stara planina. Planine pak po samoj Srbiji, gledane sa malo veće visine, daju joj izgled nešto jače zatalasanoga mora: one ne samo nisu veoma visoke, nego imaju i blage nagibe, glavičaste vrhove i široke kose, koje su većinom pod šumom a često i uzorane pod usevima. Ali planine, ma da nisu visoke, opet svojim jakim i naglim grananjem nisu dale mogućnosti jačem razviću dolina po unutrašnjosti njihovih spletova, stoga su te doline uzane I duboke, i šire se ovde onđe tek u malena poljca ili korutine, povezane klisurama ili suteskama, koje se često i ae običnom lepotom odli |