DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1893 str. 68 <-- 68 --> PDF |
— 878 — težine. Na sve takovo dizanje nesiže u visinu. Sjećam Be dobro, kad nam se je reklo: sjeme biljke padne na kamen, korien bi tlo inače direkte probušio, a toga radi ne treba njegovog dizanja, odnosno sjeme nikne, korien jer nemože kamen probušiti, obuhvati kamen, proziv svoje korienje preko njega u povoljno mu tlo, a uslied toga se kamen tekom vremena raztroši i izraedju korienja pomoli se eto šupljina, doSim stablo ostane u zraku na svom vlastitom korienju. Prem su slični slučaji riedki, ipak se i to dogodi, s tom ipak razlikom, da im nije povod kamen, ni raztrošenje njegovo, nego nešta posve drugo. Vidio sam istina u ravnici takođjer takove prolaze pod hrastom, ali to nije bio jedan, nego dva hrasta, koja su se u mladosti pođpuno srasla u visini od 1´5 m., te su tako sačinjavala u gornjem dielu samo jedno deblo, koje je živilo zajedničkim životom. To su bili preko 160 god. stari hrastovi. Boravio sam u Jezerskoj strani, pa kako se tamo donjekle pravilne terasse nalaze, odlomio se je komad kamena pravilne pačetvorine, a bio je dug 2 m., širok 1"2 m. a visok 70 cm. Kao svagdje n šumi sa podpunim sklopom, koja je mirna od ljudske ruke^ bio je i taj kamen pokrit mahovinom. Šuma je bukova, u kojoj ima ponješto starih jela i po gdjekoja smreka. Usred toga kamena nikla je smreka. Bila je u ono doba do 2 m. velika. Korienje pružila je zaista pod mahovinom oko kamena n zemlju. Ali unatoč tomuj kako je to riedak slučaj, odmah sam podvojio o mogućnosti, da hi se kamen izpod podanka stabla iztrošiti mogao i da bi us´ied toga nastala šupljina. 0 tom sam dvojio ne samo glede slične raztrošivosti takove vrsti kamena, nego i 3 toga, što je takova raztrošivost dolomita ne moguća. Vidio sam bo i jela i bukava u izbečenih stjenah rasti, gdje nije bilo mekete osim kamena i izpod njega ponješto zemlje mrtvice. Ako bi se taj kamen mogao tako brzo iztrošiti, onda bi se pokazale jošte čuđnovatije prilike, a svakako poiičnije, nego gdje korienje kamen obilazi. Prem su takova stabla dugog vieka i preko 200 godina stara bila, nije takovom iztrošenju ni traga bilo, osim što je mahovina i vođa ponješto raztvorila onaj kamen. Takovo raztvaranje pako biva tako polagano, da bi lako 20 generacija onako starog drvlja raslo, a da se još nebi kamen za toliko iztrošio, da bi kod sadašnje generacije izpod korienja nastati mogla prolazna šupljina. Prolazeć po šumah, spazio sam u zgodnih položajih često veliku množinu prelomljenih stabala u većoj ili manjoj visini, — To su obično zadnji preostatci negdašnjih jelovih šuma, pa u koliko se još takovih vršnjaka nalazi, pravi su kolosi i^ svojom visinom i debljinom debala. Da takvo stablo može oholiti, da može vjetru podleći i izvaliti se, posve je naravno, jer bolest počima u dolnjih đjelovih individua t. j . od korienja. Svakako su i drugi uzroci bolesti, koja čini, da takovo kriepko stablo u najjačem svomu djelu t, j . u deblu oslabi tako, da ga vjetar sruši ili da mu Yrh prelomi. U potonjem slučaju deblo više put kroz više godina ostane, dok i ono nepodlegne truleži, ako ga prije vatra ne uništi. |